Pogledao IN THE LAND OF BLOOD AND HONEY ozloglašeni antisrpski film kojim nas je počastila Angelina Jolie.
Koliko shvatam leakovao je VOD rip ali isto tako čujem da je reč o "engleskoj" verziji filma. U tom smislu, ipak preporučujem gledanje srpske verzije koja je sada u bioskopima pošto je ovaj film toliko dostojan podsmeha da bi još i podsmeh zbog naših glumaca koji sriču engleski bio i previše.
Podsmeh uopšte ne mora da ima veze sa ideologijom koja je u slučaju ovog filma van spora i bilo kakve diskusije. Podsmeh može početi već od toga kako je film realizovan. Dean Semler je bio direktor fotografije na Melovom remek-delu APOCALYPTO i moram priznati da se LAND može posmatrati kao Angelinin APOCALYPTO - film snimljen sa urođenicima na njihovom jeziku. Za razliku od Melovog filma međutim, ni Semler ne može da joj pomogne u njenom krajnje nemuštom rediteljskom postupku koji izgleda maltene kao bosanski film koji bi snimila Mirjana Karanović kao reditelj, sa nekim regionalnim snimateljem i ekipom.
U tehničkom smislu, LAND OF BLOOD AND HONEY je tanak film i to me je moram priznati iznenadilo. Snimljen je krajnje balkanski a sasvim sigurno je bilo još prostora za popravku u montaži.
Na nivou vođenja priče, Jolie je krajnje nevešta i film je konfuzan, ne samo na planu sklopa događaja već i protoka vremena. Ono što je recimo osnovna ideja filma a to je da se prikaže srpski prilaz sistematskim silovanjima kao delu vojne strategije. Na kraju od toga u filmu nema ništa - ispada da su Srbi silovali Muslimanke usput pod uticajem alkohola i narodne muzike, pre svega jer su im se našle pri ruci bez ikakvog plana, sistema i sl.
Osnovna priča je zapravo ljubav između srpskog oficira i Muslimanke koju je sreo pre rata a onda kada je zarobio došlo je do mogućnosti da se njihova ljubav produbi. Iako, ova groteksna postavka deluje kao zaplet dostojan Liliane Cavani ili slične evropske provokatorke, Jolie ga nije realizovala u tom ključu i njihova melodrama više deluje kao neki nižerazredni Rajko Grlić recimo nego Liliana Cavani ili Lina Wertmuller. Ni kao reditelj ni kao scenarista, Jolie ne uspeva da u potpunosti istakne tu svoju priču.
Na kraju, paradoksalno, natpis o silovanju Muslimanki kao temi filma deluje potpuno deplasirano jer je taj motiv zaista ispušten, načet pa odbačen, kao što je uostalom i u medijskoj histeriji ta priča delovala najnaivnije.
Međutim, to što Angelina Jolie nije uspela da se sabere da prikaže srpska sistematska silovanja ne znači da film nije besramno rasistički. Dakle, Srbi su prikazani kao potpune protuve bez grama morala tako da čak i glavni Srbin ne sumnja kako je potrebno obračunati se sa Muslimanima s tim što on misli da njegova mezimica treba da bude pošteđena. S druge strane, Muslimani su prikazani kao ekstremno tolerantni tako da recimo kada Muslimanka kojoj su Srbi bacili dete kroz prozor kaže kako ih mrzi, drugi je upozori da ne govori tako i da nisu svi Srbi isti.
Inače, Srbi ubijaju civile na sve moguće načine, ne samo tako što ih streljaju i zatrpavaju bagerima već i tako što ih ubijajju randomly po ulici, ili kada ih iznerviraju prilikom isterivanja iz kuće, ali svakako je najgnusije to kada bace bebu kroz prozor. To je momenat posle koga nekako u gledanju ovog filma vrag odnese šalu.
Koliko sam shvatio ljudi najčešće izlaze sa filma kada počne govor Radeta Šerbedžije, njegov prvi od četiri monologa i to je zaista tačka u kojoj čovek ne zna da li je više politički ili estetski zgrožen. Šerbedžija je već igrao u filmu GO WEST Ahmeda Imamovića, dakle njemu rasistički sadržaji nisu strani ali ovde je potpuno negledljiv - loš i samouveren što je paklen spoj. Šerbedžija igra srpskog generala koji iznosi razne teorije kojima objašnjava srpski genocid nad Muslimanima ali pošto je toliko karikaturalan gledaocima verovatno nije jasno da li te stare rane koje on planira da zaleči nanoseći nove u stvari zaista postoje ili je to plod njegove mašte. Da je Angelina postavila likove iole veštije i ubedljivije onda bi možda Šerbedžijina priča o Srbima koji opet postaju dželati da ne bi bili žrtve imala smisla. Ovako kako sada izgleda, Srbi deluju kao preveliki sadisti da bi zaista imali neku neizlečivu traumu.
Ako je Šerbedžija najprominentniji bednik i izdajnik, onda je tehnički najveći broj Muslimana u filmu pobio Miloš Timotijević koji u svom klasičnom bad ass maniru igra jednog man of few words sociopatu u uniformi.
Nikola Đuričko ima besmislenu ulogu, skoro pa statira a Goran Jevtić manje-više bukvalno statira tako da je njihopva "godina antisrpskog življenja" rezultirala prilično slabom afirmacijom a za Đurička je zaista jako teško imati razumavenja jer posle HUMAN ZOOa ovo mu nije prvi antisrpski film a tek treba da vidimo šta je napravio u TOP JE BIO VREO.
Inače, zanimljivo je kako u VOJNOJ AKADEMIJI najosvedočeniji zločinci iz antisrpskih filmova igraju nastavnike - Branislav Lečić iz HUMAN ZOO i Miloš Timotijević iz LANDa - bilo bi zanimljivo napraviti YT viral u kome bi junaci iz VOJNE AKADEMIJE imali sećanja na zločine i time uspostavili jedan istorijski kontinuitet.
Kad je o continuityju reč, Srbi u RS nose oznake Vojske Jugoslavije, sa sve republičkim zastavama koje se ujedinjuju u zajedničkoj i sve sem pušaka je pogrešno. Između ostalog, srpski štab stoluje u nekoj katoličkoj katedrali. Međutim, neverovatno je kako su uspeli da omaše vrlo karakteristično oružje kod Francuskih SFORovaca. Dakle, film je tehnički dosta neubedljiv i deluje drsko da kad već osuđuju Srbe barem nisu pogledali neke video snimke kako su izgledali i kakvu su opremu imali.
Kada je snimljen film WE WERE SOLDIERS Randalla Wallacea, imali smo slučaj vijetnamskog glumca Dunog Dona koji je imao dosta neprijatnosti za mnogo manje provokativnu i reklo bi se dostojanstveniju ulogu severnovijetnamskog oficira. Ovo što su naši glumci je bedno i nečuveno a to naročito važi za one koji su poput Đurička ipak zvezde. Ostale možda i mogu da razumem jer Timotijević, Đurica i ostali ne dobijaju neke veće uloge u našim filmovima ali Đuričko nije smeo da sebi dozvoli ovako nešto.
Ovo je film koji svi treba da vide kako bi bar malo sagledali koliko strašna slika se o nama plasira. Srećom, film je kao i većina političkih pamfleta tog tipa uspeo da se uguši u histeriju i neznanju vlastitog autora.
Na kraju kada se sve završi sa bizarnom Google Translate špicom LAND ostaje jedan pre svega neobičan eksces.
Otud, kao i svaki put kada nekoga tako histerično pokušavaju da ocrne Srbi u ovom filmu na kraju počinju da deluju cool jer neko koga toliko besomučno i neubedljivo optužuju prosto mora biti heroj.
Koliko shvatam leakovao je VOD rip ali isto tako čujem da je reč o "engleskoj" verziji filma. U tom smislu, ipak preporučujem gledanje srpske verzije koja je sada u bioskopima pošto je ovaj film toliko dostojan podsmeha da bi još i podsmeh zbog naših glumaca koji sriču engleski bio i previše.
Podsmeh uopšte ne mora da ima veze sa ideologijom koja je u slučaju ovog filma van spora i bilo kakve diskusije. Podsmeh može početi već od toga kako je film realizovan. Dean Semler je bio direktor fotografije na Melovom remek-delu APOCALYPTO i moram priznati da se LAND može posmatrati kao Angelinin APOCALYPTO - film snimljen sa urođenicima na njihovom jeziku. Za razliku od Melovog filma međutim, ni Semler ne može da joj pomogne u njenom krajnje nemuštom rediteljskom postupku koji izgleda maltene kao bosanski film koji bi snimila Mirjana Karanović kao reditelj, sa nekim regionalnim snimateljem i ekipom.
U tehničkom smislu, LAND OF BLOOD AND HONEY je tanak film i to me je moram priznati iznenadilo. Snimljen je krajnje balkanski a sasvim sigurno je bilo još prostora za popravku u montaži.
Na nivou vođenja priče, Jolie je krajnje nevešta i film je konfuzan, ne samo na planu sklopa događaja već i protoka vremena. Ono što je recimo osnovna ideja filma a to je da se prikaže srpski prilaz sistematskim silovanjima kao delu vojne strategije. Na kraju od toga u filmu nema ništa - ispada da su Srbi silovali Muslimanke usput pod uticajem alkohola i narodne muzike, pre svega jer su im se našle pri ruci bez ikakvog plana, sistema i sl.
Osnovna priča je zapravo ljubav između srpskog oficira i Muslimanke koju je sreo pre rata a onda kada je zarobio došlo je do mogućnosti da se njihova ljubav produbi. Iako, ova groteksna postavka deluje kao zaplet dostojan Liliane Cavani ili slične evropske provokatorke, Jolie ga nije realizovala u tom ključu i njihova melodrama više deluje kao neki nižerazredni Rajko Grlić recimo nego Liliana Cavani ili Lina Wertmuller. Ni kao reditelj ni kao scenarista, Jolie ne uspeva da u potpunosti istakne tu svoju priču.
Na kraju, paradoksalno, natpis o silovanju Muslimanki kao temi filma deluje potpuno deplasirano jer je taj motiv zaista ispušten, načet pa odbačen, kao što je uostalom i u medijskoj histeriji ta priča delovala najnaivnije.
Međutim, to što Angelina Jolie nije uspela da se sabere da prikaže srpska sistematska silovanja ne znači da film nije besramno rasistički. Dakle, Srbi su prikazani kao potpune protuve bez grama morala tako da čak i glavni Srbin ne sumnja kako je potrebno obračunati se sa Muslimanima s tim što on misli da njegova mezimica treba da bude pošteđena. S druge strane, Muslimani su prikazani kao ekstremno tolerantni tako da recimo kada Muslimanka kojoj su Srbi bacili dete kroz prozor kaže kako ih mrzi, drugi je upozori da ne govori tako i da nisu svi Srbi isti.
Inače, Srbi ubijaju civile na sve moguće načine, ne samo tako što ih streljaju i zatrpavaju bagerima već i tako što ih ubijajju randomly po ulici, ili kada ih iznerviraju prilikom isterivanja iz kuće, ali svakako je najgnusije to kada bace bebu kroz prozor. To je momenat posle koga nekako u gledanju ovog filma vrag odnese šalu.
Koliko sam shvatio ljudi najčešće izlaze sa filma kada počne govor Radeta Šerbedžije, njegov prvi od četiri monologa i to je zaista tačka u kojoj čovek ne zna da li je više politički ili estetski zgrožen. Šerbedžija je već igrao u filmu GO WEST Ahmeda Imamovića, dakle njemu rasistički sadržaji nisu strani ali ovde je potpuno negledljiv - loš i samouveren što je paklen spoj. Šerbedžija igra srpskog generala koji iznosi razne teorije kojima objašnjava srpski genocid nad Muslimanima ali pošto je toliko karikaturalan gledaocima verovatno nije jasno da li te stare rane koje on planira da zaleči nanoseći nove u stvari zaista postoje ili je to plod njegove mašte. Da je Angelina postavila likove iole veštije i ubedljivije onda bi možda Šerbedžijina priča o Srbima koji opet postaju dželati da ne bi bili žrtve imala smisla. Ovako kako sada izgleda, Srbi deluju kao preveliki sadisti da bi zaista imali neku neizlečivu traumu.
Ako je Šerbedžija najprominentniji bednik i izdajnik, onda je tehnički najveći broj Muslimana u filmu pobio Miloš Timotijević koji u svom klasičnom bad ass maniru igra jednog man of few words sociopatu u uniformi.
Nikola Đuričko ima besmislenu ulogu, skoro pa statira a Goran Jevtić manje-više bukvalno statira tako da je njihopva "godina antisrpskog življenja" rezultirala prilično slabom afirmacijom a za Đurička je zaista jako teško imati razumavenja jer posle HUMAN ZOOa ovo mu nije prvi antisrpski film a tek treba da vidimo šta je napravio u TOP JE BIO VREO.
Inače, zanimljivo je kako u VOJNOJ AKADEMIJI najosvedočeniji zločinci iz antisrpskih filmova igraju nastavnike - Branislav Lečić iz HUMAN ZOO i Miloš Timotijević iz LANDa - bilo bi zanimljivo napraviti YT viral u kome bi junaci iz VOJNE AKADEMIJE imali sećanja na zločine i time uspostavili jedan istorijski kontinuitet.
Kad je o continuityju reč, Srbi u RS nose oznake Vojske Jugoslavije, sa sve republičkim zastavama koje se ujedinjuju u zajedničkoj i sve sem pušaka je pogrešno. Između ostalog, srpski štab stoluje u nekoj katoličkoj katedrali. Međutim, neverovatno je kako su uspeli da omaše vrlo karakteristično oružje kod Francuskih SFORovaca. Dakle, film je tehnički dosta neubedljiv i deluje drsko da kad već osuđuju Srbe barem nisu pogledali neke video snimke kako su izgledali i kakvu su opremu imali.
Kada je snimljen film WE WERE SOLDIERS Randalla Wallacea, imali smo slučaj vijetnamskog glumca Dunog Dona koji je imao dosta neprijatnosti za mnogo manje provokativnu i reklo bi se dostojanstveniju ulogu severnovijetnamskog oficira. Ovo što su naši glumci je bedno i nečuveno a to naročito važi za one koji su poput Đurička ipak zvezde. Ostale možda i mogu da razumem jer Timotijević, Đurica i ostali ne dobijaju neke veće uloge u našim filmovima ali Đuričko nije smeo da sebi dozvoli ovako nešto.
Ovo je film koji svi treba da vide kako bi bar malo sagledali koliko strašna slika se o nama plasira. Srećom, film je kao i većina političkih pamfleta tog tipa uspeo da se uguši u histeriju i neznanju vlastitog autora.
Na kraju kada se sve završi sa bizarnom Google Translate špicom LAND ostaje jedan pre svega neobičan eksces.
Otud, kao i svaki put kada nekoga tako histerično pokušavaju da ocrne Srbi u ovom filmu na kraju počinju da deluju cool jer neko koga toliko besomučno i neubedljivo optužuju prosto mora biti heroj.
No comments:
Post a Comment