Posle odugovlačenja i gledanja Marka Zarora u UNDISPUTED 3, konačno sam odlučio da se upoznam sa radom Ernesta Diaz Espinoze, čileanskog reditelja žanrovskih filmova koji već godinama igra značajnu ulogu na žanrovskim festivalima. Espinoza definitivno nije reditelj koji na bilo kom nivou donosi tehničke inovacije i bravure. Njegov osnovni adfut je apsolutna naivnost pristupa obogaćena invencijom i razumevanjem okolnosti u kojima radi u sasvim dovoljnoj meri da ti filmovi udu sjajno ogledalo jedne jasno definisane socijalne grupa koja ih pravi i za koju se prave.
Prvi Espinozin film koji sam pogledao je MIRAGEMAN, priča o marginalcu kog igra Marko Zaror i njegovoj odluci da postane maskirani heroj kako bi čistio ulice od šljama i terapeutski uticao na svog brata koga je u detinjstvu silovala grupa bandita kojom prilikom su im ubijeni i roditelji. Pojava maskiranog heroja počinje pozitivno da deluje na brata koji je inače u duševnoj bolnici a ubrzo na sve reaguju i mediji koji istovremeno popularišu i ismevaju novog heroja.
Marko Zaror je temelj ovog filma. Ovaj nekadašnji duble Dwaynea Johnsona stvarno ima potencijala za akcionu zvezdu i pravo je čudo kako do sada nije više prigrljen od Avi Lernera i ostatka ekipe. UNDISPUTED 3 je bio dobar showcase za njega a on ima potencijala da bude i EXPENDABLE. Akcione scene u kojima učestvuje po vlastitoj koreografiji nisu radikalne ili inovativne kao ono što rade Prachya Pinkaew i Panna Rittikrai, ali su vrlo energične i vidi se da tu ima pravog udaranja i padanja.
Upravo u tom potpunom odsustvu estetizacije i inovacija leži ta snaga i autentičnost Espinozinog rada. Naime, u trenutku kada je borilački film prevazišao svojhe Grindhouse okvire, postao posle MATRIXa okosnica najskupljeg mainstreama, a posle CROUCHING TIGERa i raznih KIneza Pete generacije čak i art house stvar, došao je trenutak da se cela priča vrati na ulice svojim najiskrenijim naivnim korenima.
Ono gde Espinoza pravi ključni uspeh kao reditelj je to da njegov film nije idejno znatno ispred Gidrinog ROĐEN KAO RATNIK ali u suštini jeste bolje režiran, bez odlaska u estetizaciju i inovaciju ali sa sasvim dovoljno kompetencije da gledalac sa savremenom medijskom inteligencijom u tome može da uživa.
Otud nizak budžet, naivnost i apsolutno oslanjanje na Zarora nisu mana već znak pravog povratka korenima. E sad, naravno, ja sam u principu uvek skloniji nadgradnji, međutim povratak onome kako je sve počelo ponekad nije loš, naročito ako je tako šarmantno sproveden kao kod Espinoze i Zarora.
Zaror je naravno veliki kapital ovog filma i cela stvar ne bi imala smisla da nije njega kao akcionog heroja. On je već svojom pojavom film za sebe, slično kao The Rock, pa ne čudi da mu je bio dubler u Bergovom WELCOME TO THE JUNGLE. Rekoh već, zbunjujuće je da Zaror još uvek nije uspeo da se nametne u "američkim" akcijašima barem kao negativac, naročito ako imamo u vidu da je rok trajanja akcionih heroja kao što je on prilično ograničen.
* * * / * * * *
Prvi Espinozin film koji sam pogledao je MIRAGEMAN, priča o marginalcu kog igra Marko Zaror i njegovoj odluci da postane maskirani heroj kako bi čistio ulice od šljama i terapeutski uticao na svog brata koga je u detinjstvu silovala grupa bandita kojom prilikom su im ubijeni i roditelji. Pojava maskiranog heroja počinje pozitivno da deluje na brata koji je inače u duševnoj bolnici a ubrzo na sve reaguju i mediji koji istovremeno popularišu i ismevaju novog heroja.
Marko Zaror je temelj ovog filma. Ovaj nekadašnji duble Dwaynea Johnsona stvarno ima potencijala za akcionu zvezdu i pravo je čudo kako do sada nije više prigrljen od Avi Lernera i ostatka ekipe. UNDISPUTED 3 je bio dobar showcase za njega a on ima potencijala da bude i EXPENDABLE. Akcione scene u kojima učestvuje po vlastitoj koreografiji nisu radikalne ili inovativne kao ono što rade Prachya Pinkaew i Panna Rittikrai, ali su vrlo energične i vidi se da tu ima pravog udaranja i padanja.
Upravo u tom potpunom odsustvu estetizacije i inovacija leži ta snaga i autentičnost Espinozinog rada. Naime, u trenutku kada je borilački film prevazišao svojhe Grindhouse okvire, postao posle MATRIXa okosnica najskupljeg mainstreama, a posle CROUCHING TIGERa i raznih KIneza Pete generacije čak i art house stvar, došao je trenutak da se cela priča vrati na ulice svojim najiskrenijim naivnim korenima.
Ono gde Espinoza pravi ključni uspeh kao reditelj je to da njegov film nije idejno znatno ispred Gidrinog ROĐEN KAO RATNIK ali u suštini jeste bolje režiran, bez odlaska u estetizaciju i inovaciju ali sa sasvim dovoljno kompetencije da gledalac sa savremenom medijskom inteligencijom u tome može da uživa.
Otud nizak budžet, naivnost i apsolutno oslanjanje na Zarora nisu mana već znak pravog povratka korenima. E sad, naravno, ja sam u principu uvek skloniji nadgradnji, međutim povratak onome kako je sve počelo ponekad nije loš, naročito ako je tako šarmantno sproveden kao kod Espinoze i Zarora.
Zaror je naravno veliki kapital ovog filma i cela stvar ne bi imala smisla da nije njega kao akcionog heroja. On je već svojom pojavom film za sebe, slično kao The Rock, pa ne čudi da mu je bio dubler u Bergovom WELCOME TO THE JUNGLE. Rekoh već, zbunjujuće je da Zaror još uvek nije uspeo da se nametne u "američkim" akcijašima barem kao negativac, naročito ako imamo u vidu da je rok trajanja akcionih heroja kao što je on prilično ograničen.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment