Pogledao sam STUART: A LIFE BACKWARDS svojevrsnu preteču BRONSONa koju je po scenariju i knjizi Alexander Mastersa snimio David Attwell za BBC i HBO. Tom Hardy u ovom filmu igra distrofičnog alkoholičara i narkomana koji posle traumatičnog detinjstva postaje troublemaker, serijski robijaš i beskućnik a Benedict Cumberbatch igra pisca Alexander Mastersa koji ga upoznaje tokom službovanja u skloništu za beskućnike.
Hardy igra Stuarta iz sve snage, i nudi jednu dosta ekspresivnu rolu u kojoj se služi svim sredstvima pošto igra junaka koji je neuračunljiv, fizički hendikepiran i ometen u govoru. Hardy zato mora da uposli sve ventile i to radi na jedan način u kome se oseća samozadovoljstvo bravurom koju stvara ali ipak na kraju se oseti i emocija koju taj junak izaziva.
Naravno da kao i u slučaju McVicara i Bronsona i Stuarta uvek ostaje prilično nejasna ta autodestrukcija, u ovom slučaju ona je jasnija zbog erozije junakovog tela koje je samo po sebi izvor njegovog izdvajanja u zajednici ali i pritiska na njega i otpora. Stuart je ipak čovek čiji je život od početka bio oročen, i Attwell dosta ubedljivo prikazuje tačke koje su ga odvele na stranputicu.
Stuartova biografija sama po sebi je poprilično ludilo i ona je strašna zato što je istinita, premda bi u nekoj fikciji delovala kao gotovo parodično opšte mesto. Međutim, reditelj Attwell se odmiče od opšteg mesta time što kombinuje tehnike - deo prikazuje kroz dijaloge, deo kroz rekonstrukcije, deo kroz svedočenja Stuartove porodice, a koristi se i animacijom tako da ako su neki događaji u domenu očekivanog ili opšte mesto, reakcija Stuartove okoline na njih svakako nije. Način na koji njegova okolina prihvata činjenicu da je Stuart zlostavljan u detinjstvu i to kako se potom ponaša je neverovatno pomirljiv i relaksiran.
Benedict Cumberbatch u ovim okolnostima treba da ude straight man u odnosu na Hardyjevog ekscentrika i on tu ulogu odlično igra, uspešno gradeći identitet u roli koja se bazira na suptilnim rešenjima i neprijatnim situacijama koje generiše drugi junak.
STAURT: A LIFE BACKWARDS je interesantan i ozbiljan televizijski film, istinita priča o čoveku koji je vrlo lako mogao ostati potpuno nepoznat.
Hardy igra Stuarta iz sve snage, i nudi jednu dosta ekspresivnu rolu u kojoj se služi svim sredstvima pošto igra junaka koji je neuračunljiv, fizički hendikepiran i ometen u govoru. Hardy zato mora da uposli sve ventile i to radi na jedan način u kome se oseća samozadovoljstvo bravurom koju stvara ali ipak na kraju se oseti i emocija koju taj junak izaziva.
Naravno da kao i u slučaju McVicara i Bronsona i Stuarta uvek ostaje prilično nejasna ta autodestrukcija, u ovom slučaju ona je jasnija zbog erozije junakovog tela koje je samo po sebi izvor njegovog izdvajanja u zajednici ali i pritiska na njega i otpora. Stuart je ipak čovek čiji je život od početka bio oročen, i Attwell dosta ubedljivo prikazuje tačke koje su ga odvele na stranputicu.
Stuartova biografija sama po sebi je poprilično ludilo i ona je strašna zato što je istinita, premda bi u nekoj fikciji delovala kao gotovo parodično opšte mesto. Međutim, reditelj Attwell se odmiče od opšteg mesta time što kombinuje tehnike - deo prikazuje kroz dijaloge, deo kroz rekonstrukcije, deo kroz svedočenja Stuartove porodice, a koristi se i animacijom tako da ako su neki događaji u domenu očekivanog ili opšte mesto, reakcija Stuartove okoline na njih svakako nije. Način na koji njegova okolina prihvata činjenicu da je Stuart zlostavljan u detinjstvu i to kako se potom ponaša je neverovatno pomirljiv i relaksiran.
Benedict Cumberbatch u ovim okolnostima treba da ude straight man u odnosu na Hardyjevog ekscentrika i on tu ulogu odlično igra, uspešno gradeći identitet u roli koja se bazira na suptilnim rešenjima i neprijatnim situacijama koje generiše drugi junak.
STAURT: A LIFE BACKWARDS je interesantan i ozbiljan televizijski film, istinita priča o čoveku koji je vrlo lako mogao ostati potpuno nepoznat.
No comments:
Post a Comment