Pogledao sam korejski film SECTOR 7 Ji-Hun Kima i moram priznati da če iz Južne Koreje stići ovako slab monster movie, naročito ako imamo u vidu da je u ovoj zemlji nastao THE HOST Bong Joon Hoa, kao jedan od najboljih u istoriji a da je čak i Sever proizvevši PULGASARIja našao svoje mesto u istoriji monster movieja. Ali eto, desilo se, i nadam se da SECTOR 7 nije znak neke večće krize u koju bi mogao ući korejski film pošto bi bilo šteta da se sada obrne krug i da se opet vrate u epiginsku fazu u kojoj su bili pre deset-petnaest godina.
Ako ostavimo po strani to što je ovaj film evidentno namenjen lokalnom tržištu sudeći po nekakvim pokušajima komike koji su nama potpuno nejasni ali možda u Južnoj Koreji nešto znače, počinje kao Kim Jong Ilov san, sa grupom radnika koji u dinamičnoj sceni uživaju u radu na naftonj platformi. Oznojena tela radnika koji se ne obaziru na opasnosti ne bi li eksploatisali naftu, i tome prilaze bez ikakvog cinizma, deluje kao nižerazredna parafraza situacije sa početka ARMAGEDDONa ali bez cinizma koji imaju Bruno i Affleck u toj sekvenci. I to ima jednu specifičnu blue collar atmosferu kakva se zbilja retko sreće.
Potom, malo naivne karakterizacije sa demonima prošlosti koji progone junake danas dovode nas do monstruma, bića uzgajenog kako bi lučilo naftu što je ideološka prva lopta u ravni Pulgasarija. Ako je THE HOST bio kritika američkog prisustva i elegična priča o razočaranim studentskim aktivistima, gajenje monstruma koji luči naftu je pulgasarijevski touch.
Meni su takve političke postavke intrigantne i milo mi je da neko misli u tom pravcu, međutim, film je toliko preopterećen CGIjem, neinventivnim situacijama i očiglednim ustupcima 3Du što ga čini još tromijim na planu inscenacije, da povremeno deluje gotovo meliesovski na nivou kadriranja.
Sasvim sigurno je da ovaj film mnogo više može da inspiriše na ideološkom nivou nego na nivou estetskih dometa i stilskih rešenja. Međutim, kada film tako direktno iznese svoju tezu, kada nam pokaže vesele proletere koji stradaju od monstruma uzgajenog da bi davao naftu, onda nema šta tu mnogo da se analizira, osim da se SECTOR 7 upiše kao obavezna tačka kada se govori o političnosti korejskog monster movieja.
* 1/2 / * * * *
Ako ostavimo po strani to što je ovaj film evidentno namenjen lokalnom tržištu sudeći po nekakvim pokušajima komike koji su nama potpuno nejasni ali možda u Južnoj Koreji nešto znače, počinje kao Kim Jong Ilov san, sa grupom radnika koji u dinamičnoj sceni uživaju u radu na naftonj platformi. Oznojena tela radnika koji se ne obaziru na opasnosti ne bi li eksploatisali naftu, i tome prilaze bez ikakvog cinizma, deluje kao nižerazredna parafraza situacije sa početka ARMAGEDDONa ali bez cinizma koji imaju Bruno i Affleck u toj sekvenci. I to ima jednu specifičnu blue collar atmosferu kakva se zbilja retko sreće.
Potom, malo naivne karakterizacije sa demonima prošlosti koji progone junake danas dovode nas do monstruma, bića uzgajenog kako bi lučilo naftu što je ideološka prva lopta u ravni Pulgasarija. Ako je THE HOST bio kritika američkog prisustva i elegična priča o razočaranim studentskim aktivistima, gajenje monstruma koji luči naftu je pulgasarijevski touch.
Meni su takve političke postavke intrigantne i milo mi je da neko misli u tom pravcu, međutim, film je toliko preopterećen CGIjem, neinventivnim situacijama i očiglednim ustupcima 3Du što ga čini još tromijim na planu inscenacije, da povremeno deluje gotovo meliesovski na nivou kadriranja.
Sasvim sigurno je da ovaj film mnogo više može da inspiriše na ideološkom nivou nego na nivou estetskih dometa i stilskih rešenja. Međutim, kada film tako direktno iznese svoju tezu, kada nam pokaže vesele proletere koji stradaju od monstruma uzgajenog da bi davao naftu, onda nema šta tu mnogo da se analizira, osim da se SECTOR 7 upiše kao obavezna tačka kada se govori o političnosti korejskog monster movieja.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment