Friday, December 16, 2011

MISSION IMPOSSIBLE: GHOST PROTOCOL

Brad Bird je konačno debitovao sa igranim filmom. To nije njegov film o zemljotresu 1906 koji je dugo očekivan već četvrti MISSION IMPOSSIBLE koji je posle De Palminog daleko najbolji u serijalu i poslužo je kao odličan poligon da nam pokaže po čemu se to Brad Bird izdvaja od drugih reditelja. Rad u serijalima ponekad podseća na sportsko takmičenja na kome nastupaju nacionalni timovi i onda se gleda kako koji ljudi u zavisnoti od svoje fizičke građe i mentaliteta pristupaju istom problemu. Bird unosi u svoj MI film pre svega pažljivo orkestriranu inscenaciju akcionih prizora i uopšte svih situacija na jednom čisto grafičkom nivou. U pojedinim situacijama on komponuje kadrove kao crteže u animiranom filmu i film je vrlo precizan po čemu Bird recimo dosta podseća na igrane filmove Franka Tashlina i Dušana Vukotića. Mehaničnost takvog rediteljskotg postupka do koje često dolazi, i izvesno odsustvo spontanosti do kog u takvim situacijama može doći, Bird nadoknađuje smislom za vizuelni, u ovom slučaju fizički humor koji je vrlo animatorski po svom pristupu.

Scenario koji su napisali Nemec i Applebaum ima mentalitet jako dobre akcione igre baziranhe na filmskoj franšizi. U pojedinim scenama osećao sam se kao da igram neku Bond igru tipa EVERYTHING OR NOTHING. Kao i kod Paul WS Andersona stvari su postavljene gejmerski, jasan je zadatak i šta treba da se uradi kako bi se postigao. Kod Andersona posle postavljanja zadatka sledi egzekucija, a kod Birda je egzekucija obogaćena smislom za humor i taj smisao za humor je upravo ono što nedostaje igrama. S jedne strane, scena upada u Kremlj sadži između ostalog i daljinski upravljan alončić kojim se ubacuje neki aparat kroz rešetke. Nemali broj puta smo imali posla s tim u igrama a u poteri kroz peščanu oluju u Dubaiju koja jako podseća na jedan nivo iz pomenute EVERYTHING OR NOTHING imamo situaciju da na mapi svog smartphonea, Hunt traži cilj koji ne vidi a na ekranu se očitava ikonicama koje su svojstvene igrama.

E sad, ono gde GHOST PROTOCOL nije igra jeste Birdov humor. Taman kada uspostavi mehaniku upotrebe gedžeta u pojedinim situacijama, oni počinju da otkazuju, i vrlo često se junak ne dočeka na način na koji je mislio. To j naročito izraženo u završnoj sekvenci one on one obračuna sa negativcem u mumbajskoj garaži koja je ingeniozna. Postavka je gejmerska - oni se biju na liftovima za spuštanje kola koje se mimoilaze ali kofer oko koga se otimaju ima kretanje kao u Pixarovom animiranom filmu i ova scena je po svojoj čistoj fuziji humora i fizičke akcije antologijska i u ravni klasika iz vremena nemog filma.

Isto tako i penjanje po soliteru je spektakularno, i potera u pustinjskoj oluji, i svaka od tih scena je zaista izvrsna.

Međutim, kada nije uvučen u ono po čemu pretenduje da se izdvoji, Bird je osvežavajuće old school, vrlo jednostavan u svom postupku, i može se pohvaliti time da vrlo solidno rukovodi glumcima. GHOST PROTOCOL nije glumački previše zahtevan film i u podeli su znalci, ali Bird ih vodi bez greške, solidno i precizno iako se lako moglo skliznuti u solističke arije.

Ono što me je malo zbunilo jeste odnos Tom Cruisea premma ovoj pojavi Ethan Hunta. U pojedinim scenama on se ponaša kao domaćin ostatku podele i kao da sebe namerno gura u drugi plan. Naravno, ključne sekvence su njegove ali ukupan utisak je da GHOST PROTOCOL od svih nastavaka najviše ostavlja utisak da je IMF zapravo tim sa autonomnim članovima.

Očigledno je da se Jeremy Renner priprema da peuzme mesto headlinera u serijalu, i to je u redu, ovde on nagoveštava veliki potencijal kao akcioni heroj sa ozbiljnim glumačkim potencijalom.

Za nas je zanimljivo to da se Srbi dosta pominju kao vinovnici događaja između dva filma i očigledno je njihova uloga bila blagotvorna čim je posle trećeg nastao GHOST PROTOCOL. Iz "regiona" je još prisutan i Zagreb kao lokacija gde su Srbi imali posla sa Huntom i Goran Navojec koji se maltene pojavi kao prvo lice u filmu u sceni bekstva iz ruskog zatvora. Navojec je inače trenutno prisutan u našim bioskopima sa PARADOM u kojoj igra "Roka", nažalost ne način koji bi obradovao Mehmeta i mene.

U svakom slučaju, GHOST PROTOCOL je classy ekstravagancija. Prvi MI je doneo nešto retro svežine u svoje vreme, četvrti donosi jedan svež rediteljski postupak.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment