Pogledao sam GOJIJEON Hun Janga, reditelja koji je počeo kao Kim Ki Dukov štićenik sa prilično slabim ROUGH CUTom ali se onda prošle godine nametnuo kao odlična mejnstrim uzdanica sa filmom SECRET REUNION. GOJIJEON je preveden kao THE FRONT LINE za stranu tržište i reč je o još jednom južnokorejskom ratnom spektaklu prilično velikog zamaha na koje smo već u suštini navikli.
THE FRONT LINE je zaradio sasvim respektabilnih 20 miliona dolara u Južnoj Koreji i mislim da će imati određenu atraktivnost i na stranom tržištu premda nisam siguran koliko je velika potreba strane publike za ovakvom vrstiom filma naročito posle dosta eksploatisanog TAEGUKGI. THE FRON LINE u suštini nije slabiji od TAEGUKGI ali naprosto ne nudi ni previše toga novog pa ga zato smatram prevashodno lokalnim proizvodom. Sa trajanjem od 130 minuta u ovoj verziji takođe nudi dosta prostora za skraćenje, mada jasno je koje "produžene" scene mogu pobuditi velike sentimentalne izlive.
Hun Jang se u SECRET REUNIONu pokazao kao reditelj koji je vrlo vešt u scenama akcije. Ovde nema urbane akcije i potere mačke i miša ali ako imamo u vidu koliko puta su snimane scene ratovanja sa opremom iz četrdesetih i pedesetih (naoružanje u Korejskom ratu je slično onom iz Drugog svetskog) uspeo je da nađe svoj ugao gledanja na tu problematiku i da mu se obilje masovki ne pretvori i gibanja mase bez identiteta već da postoji svest o borbi, ciljevima na terenu i prostoru na kome se to dešava.
Likovi su prilično zanimljivi i diferencirani, ali bi filmu svakako prijala redukcija pojedinih sekvenci, a ideološki profil je na liniji da je rat uprkos herojstvu i pojedinim vidovima zbližavanja među muškarcima koji su nemogući u mirnodopskim uslovima u stvari jedna velika apsurdna nesreća. Međutim, to ne treba da nas zavara da u svojoj dubokoj suštini THE FRONT LINE ipak nije jedan ratni film koji prikazuje borbu kao jedno ipak uzbudljivo i katarzično iskustvo i u određenom smislu ga svakako estetizuje i eksploatiše kako bi zabavio publiku.
Hun Jang rukuje ogromnom količinom municije različitog kalibra u ovom filmu a junaci se dosta razbacuju i emocijama tako da je THE FRONT LINE i sentimentalan onoliko koliko južnokorejski film ume da bude a to je znači preko svake mere. Scenarista Sang Yeon Park je napisao roman DMZ po kome je snimljen film JSA Chan Wook Parka a potom se dokazao i kao samostalni scenarista na raznovrsnim projektima među kojima je i MAY 18 koji planiram da uskoro overim zbog zanimljive istinite priče. U ovom filmu on pokazuje da dosta solidno vlada tematikom rata i odnosima u hijerarhizovanim institucijama kao i u JSA ali da kad je reč o emocijama ume da ode u prilična preterivanja. Jedno od njih je i zanimljivi lik ozloglašenog severnjačkog snajperiste fullmetaljacketovskih metoda i identiteta.
Kao i inače u filmovima iz Južne Koreje, Severnjaci su prikazani sa dosta razumevanja tako da je ovo film koji će moći da se gleda i kada ih Kim Jong Il pregazi.
* * 1/2 / * * * *
THE FRONT LINE je zaradio sasvim respektabilnih 20 miliona dolara u Južnoj Koreji i mislim da će imati određenu atraktivnost i na stranom tržištu premda nisam siguran koliko je velika potreba strane publike za ovakvom vrstiom filma naročito posle dosta eksploatisanog TAEGUKGI. THE FRON LINE u suštini nije slabiji od TAEGUKGI ali naprosto ne nudi ni previše toga novog pa ga zato smatram prevashodno lokalnim proizvodom. Sa trajanjem od 130 minuta u ovoj verziji takođe nudi dosta prostora za skraćenje, mada jasno je koje "produžene" scene mogu pobuditi velike sentimentalne izlive.
Hun Jang se u SECRET REUNIONu pokazao kao reditelj koji je vrlo vešt u scenama akcije. Ovde nema urbane akcije i potere mačke i miša ali ako imamo u vidu koliko puta su snimane scene ratovanja sa opremom iz četrdesetih i pedesetih (naoružanje u Korejskom ratu je slično onom iz Drugog svetskog) uspeo je da nađe svoj ugao gledanja na tu problematiku i da mu se obilje masovki ne pretvori i gibanja mase bez identiteta već da postoji svest o borbi, ciljevima na terenu i prostoru na kome se to dešava.
Likovi su prilično zanimljivi i diferencirani, ali bi filmu svakako prijala redukcija pojedinih sekvenci, a ideološki profil je na liniji da je rat uprkos herojstvu i pojedinim vidovima zbližavanja među muškarcima koji su nemogući u mirnodopskim uslovima u stvari jedna velika apsurdna nesreća. Međutim, to ne treba da nas zavara da u svojoj dubokoj suštini THE FRONT LINE ipak nije jedan ratni film koji prikazuje borbu kao jedno ipak uzbudljivo i katarzično iskustvo i u određenom smislu ga svakako estetizuje i eksploatiše kako bi zabavio publiku.
Hun Jang rukuje ogromnom količinom municije različitog kalibra u ovom filmu a junaci se dosta razbacuju i emocijama tako da je THE FRONT LINE i sentimentalan onoliko koliko južnokorejski film ume da bude a to je znači preko svake mere. Scenarista Sang Yeon Park je napisao roman DMZ po kome je snimljen film JSA Chan Wook Parka a potom se dokazao i kao samostalni scenarista na raznovrsnim projektima među kojima je i MAY 18 koji planiram da uskoro overim zbog zanimljive istinite priče. U ovom filmu on pokazuje da dosta solidno vlada tematikom rata i odnosima u hijerarhizovanim institucijama kao i u JSA ali da kad je reč o emocijama ume da ode u prilična preterivanja. Jedno od njih je i zanimljivi lik ozloglašenog severnjačkog snajperiste fullmetaljacketovskih metoda i identiteta.
Kao i inače u filmovima iz Južne Koreje, Severnjaci su prikazani sa dosta razumevanja tako da je ovo film koji će moći da se gleda i kada ih Kim Jong Il pregazi.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment