Pogledao sam MAY 18 Kim Ji Huna koji je ozloglašen kao reditelj filma SECTOR 7. U tipičnom korejskom maniru njegov film MY 18 nema nikakve vze sa onim što je SECTOR 7 i to se u njihovoj kinematografiji često dešava. Dok je SECTOR 7 monster movie u 3Du, MAY 18 je istinita priča o čuvenom masakru nad studentima i pobunjenim građanima u jednoj nemirnoj varošici u Južnoj Koreji 1980. godine. Sticajem okolnosti ranije sam već bio upućen u ovaj događaj pošto ga iz Kim Ji Hunovog filma nikako ne bih razumeo što samo svedoči o tome da je ponovo reč o filmu samo za lokalnu upotrebu jer masakr od 18. maja 1980. je nacionalni praznik u Južnoj Koreji.
Scenarista Park Sang-Yeon koji je pisao JSA i THE FRONT LINE, neuporedivo uspelije filmove, i MAY 18 počinje kao jednostavnu varošku melodramu koja se bez jasne motivacije ransformiše u priču o sukobu vojske i pobunjenih studenata a zatim i naroda. Park i Kim očigledno da podrazumevaju naše predznanje o južnokorejskim političkim okolnoszima čim ne ulaze u objašnjavanje konteksta i motivacija, međutim, čak i u tom slučaju, brutalnost armije ostaje prilično neobjašnjiva, naročito ako imamo u vidu da se u Južnoj Koreji služi vojni rok i da vojnici nisu profesionalci već takođe deo tog istog naroda koji tlače u ovom slučaju.
Otud MAY 18 uprkos tome što je tehnički kompetentan deluje često krajnje paradoksalno a samim tim i neuverljivo.
Park i Kim se ne ustežu od najbestidnijih emocija i melodrame i više vremena provode motivišući radnju na taj način nego kroz neke druge, ipak važnije detalje. Stoga, MAY 18 nikada zapravo ne uspeva da profunkcioniše kao film o iole istinitom događaju.
* * / * * * *
Scenarista Park Sang-Yeon koji je pisao JSA i THE FRONT LINE, neuporedivo uspelije filmove, i MAY 18 počinje kao jednostavnu varošku melodramu koja se bez jasne motivacije ransformiše u priču o sukobu vojske i pobunjenih studenata a zatim i naroda. Park i Kim očigledno da podrazumevaju naše predznanje o južnokorejskim političkim okolnoszima čim ne ulaze u objašnjavanje konteksta i motivacija, međutim, čak i u tom slučaju, brutalnost armije ostaje prilično neobjašnjiva, naročito ako imamo u vidu da se u Južnoj Koreji služi vojni rok i da vojnici nisu profesionalci već takođe deo tog istog naroda koji tlače u ovom slučaju.
Otud MAY 18 uprkos tome što je tehnički kompetentan deluje često krajnje paradoksalno a samim tim i neuverljivo.
Park i Kim se ne ustežu od najbestidnijih emocija i melodrame i više vremena provode motivišući radnju na taj način nego kroz neke druge, ipak važnije detalje. Stoga, MAY 18 nikada zapravo ne uspeva da profunkcioniše kao film o iole istinitom događaju.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment