Pogledao sam IL TESTIMONE DEVE TACERE Giuseppe Rosatija u kome Bekim Fehmiu igra glavnu ulogu. Ovaj film formalno jeste italijanski krimić jer govori o kriminalističkom zapletu, bogatom industrijalcu koji je počinio ubistvo i poštenom lekaru koji je bio svedok njegovog kretanja i čije svedočanstvo bi moglo dovesti industrijalca u sumnju.
Film se u osnovi bavi kriminalističkim zapletom na hičkokovski način, dakle sa uvlačenjem nevinog, krajnje običnog junaka u priču koja nadilazi njegove moći i ozbiljno ga ugrožava, sa paralelnim radnjama u kojima vidimo kako mu se radi o glavi i sl. Ton kriminalističkog dela je na granici exploitationa, sa posebnim akcentom na seksualno nasilje tradicionalnim za Italiju.
Međutim, film se ne završava trilerskim čvorištem u kome bi se priča razrešila kroz bilo kakav katarzični čin osvete ili kažnavanja počinilaca, već se razvija u formi političkog filma, dakle pretvara se u priču koja kroz krimi zaplet ali prilično raslojenu naraciju zapravo govori o korupciji, centrima moći koji drža policiju i sudove u šaci, tako da se film na kraju pretvara u didaktičnu osudu fenomena.
Iako je verovatno sličan efekat mogao da se postigne i kroz dramski uzbudljiviji i konsekventniji zaplet pošto ovom filmu ne nedostaje razrešenje u formalnom smislu, dakle, jasno je kako se priča završila već pre svega klimaks, politička dimenzija i oslanjanje na tradiciju političkog filma daje filmu jednu klasu koja je verovatno i privukla Bekima da u njemu igra.
Bekim naime uprkos tiome što je igrao u raznim produkcijama i filmovima različitog kvalčiteta u svetu nije radio exploitation tako da čak i kad su to bili žanrovski filmovi poput BLACK SUNDAYA, oni su imali i jedan dodatni sloj, obično politički.
Ovaj film je daleko od masterpisa kakav je SUNDAY ali je svakako vrlo pristojan iako neupečatljiv politički krimić.
Ne znam da li je neko gledao Bekimov sličan političko-kriminalistički crossover THE EXECUTIONER poznat kao i PERMISSION TO KILL? Ja nisam a voleo bih.
* * 1/2 / * * * *
Film se u osnovi bavi kriminalističkim zapletom na hičkokovski način, dakle sa uvlačenjem nevinog, krajnje običnog junaka u priču koja nadilazi njegove moći i ozbiljno ga ugrožava, sa paralelnim radnjama u kojima vidimo kako mu se radi o glavi i sl. Ton kriminalističkog dela je na granici exploitationa, sa posebnim akcentom na seksualno nasilje tradicionalnim za Italiju.
Međutim, film se ne završava trilerskim čvorištem u kome bi se priča razrešila kroz bilo kakav katarzični čin osvete ili kažnavanja počinilaca, već se razvija u formi političkog filma, dakle pretvara se u priču koja kroz krimi zaplet ali prilično raslojenu naraciju zapravo govori o korupciji, centrima moći koji drža policiju i sudove u šaci, tako da se film na kraju pretvara u didaktičnu osudu fenomena.
Iako je verovatno sličan efekat mogao da se postigne i kroz dramski uzbudljiviji i konsekventniji zaplet pošto ovom filmu ne nedostaje razrešenje u formalnom smislu, dakle, jasno je kako se priča završila već pre svega klimaks, politička dimenzija i oslanjanje na tradiciju političkog filma daje filmu jednu klasu koja je verovatno i privukla Bekima da u njemu igra.
Bekim naime uprkos tiome što je igrao u raznim produkcijama i filmovima različitog kvalčiteta u svetu nije radio exploitation tako da čak i kad su to bili žanrovski filmovi poput BLACK SUNDAYA, oni su imali i jedan dodatni sloj, obično politički.
Ovaj film je daleko od masterpisa kakav je SUNDAY ali je svakako vrlo pristojan iako neupečatljiv politički krimić.
Ne znam da li je neko gledao Bekimov sličan političko-kriminalistički crossover THE EXECUTIONER poznat kao i PERMISSION TO KILL? Ja nisam a voleo bih.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment