Pogledao sam GOING THE DISTANCE Nanette Burstein koja se do sada već dokazala u dokumentarnim filmovima THE KID STAYS IN THE PICTURE i AMERICAN TEEN, a po Black List scenariju Geoff LaTulippea pravi odličan igrani debi. Romantična komedija je žanr u kome se reditelji uglavnom tretiraju kao najamna radna snaga iako su zapravo zadaci sa kojima se suočavaju vrlo ozbiljni, i uopšte nije slučajno da je Bursteinova posle dobre dokumentarističke karijere snimila ovako odličan debi u jednom žanru sa vrlo surovom konkurencijom.
Razlika između njene romantične komedije i ostalih je u tome što imamo junake čiji je odnos zapravo vrlo uverljiv i na nivou upoznavanja i na nivopu daljeg razvoja. Dakle, to nije odnos baziran na nekim high conceptima ili neuverljivim preokretima, preprekama i sl. Tema filme je očuvanje tog odnosa kada treba da se održava na daljinu što je takođe scenaristički vrlo ubedljivo i motivisano.
Ono gde film odlazi u konvenciju romantične komedije jeste sam postupak u kome ima dosta humora, vrlo često na tvrđoj Judd Apatow liniji, ali se film ne sveodi na to već vrlo čvrsto drži svoje junake u fokusu i ne pretvara ih u karikature kao što Apatow često čini, odnosno karikaturalne delove ostavlja za epizodiste. Međutim i tretman sidekickova je zanimljiv utoliko što u pojedinim scenama oni sami pokazuju svest o tome zašto su sidekickovi, odnosno da još uvek nisu sazreli da im se desi tako zanimljiva priča kao glavnom junaku.
Drew Barrymore i Justin Long naravno dominiraju u podeli, i tu nikada nije ni bilo prostora za sumnju jer njih dvoje uostalom imaju i zajedničku romantičnu prošlost koja svemu daje dodatnu dimenziju. Međutim, reč je o vrsnim glumcima koji izdižu film bez problema na viši nivo i čine da se lakše premoste razlike u tonu između žanrovskih konvencija i realizma sa kojima se Burstein poigrava,
Ono što je posebno efektan segment filma jeste protok vremena koji se prikazuje vešto i nenametljivo, bez agresivnih rešenja a opet sa dočaravanjem promena u odnosima i stanjima junaka.
Iz Apatow vizure gledano, GOING THE DISTANCE sasvim sigurno donosi nekoliko laugh out loud momenata.
za razliku od drugih romcoma, GOING THE DISTANCE sjajno zarobljava vreme u kome je nastao. iako se to može reći i za najbolje radove Cameron Crowea, kod Burstein je razlika o tome što ona zarobljava konkretan ekonomski kontekst iz vremena krize, i to ne samo na globalnom nivou već i u domenu konkretnih oblasti - štampe i diskografije.
Prava je šteta što GOING THE DISTANCE nije na blagajnama ostvario značajniji rezultat i na taj način eventualno otvorio vrata za neke slične, transrsivnije predstavnike ukalupljenih žanrova.
* * * 1/2 / * * * *
Razlika između njene romantične komedije i ostalih je u tome što imamo junake čiji je odnos zapravo vrlo uverljiv i na nivou upoznavanja i na nivopu daljeg razvoja. Dakle, to nije odnos baziran na nekim high conceptima ili neuverljivim preokretima, preprekama i sl. Tema filme je očuvanje tog odnosa kada treba da se održava na daljinu što je takođe scenaristički vrlo ubedljivo i motivisano.
Ono gde film odlazi u konvenciju romantične komedije jeste sam postupak u kome ima dosta humora, vrlo često na tvrđoj Judd Apatow liniji, ali se film ne sveodi na to već vrlo čvrsto drži svoje junake u fokusu i ne pretvara ih u karikature kao što Apatow često čini, odnosno karikaturalne delove ostavlja za epizodiste. Međutim i tretman sidekickova je zanimljiv utoliko što u pojedinim scenama oni sami pokazuju svest o tome zašto su sidekickovi, odnosno da još uvek nisu sazreli da im se desi tako zanimljiva priča kao glavnom junaku.
Drew Barrymore i Justin Long naravno dominiraju u podeli, i tu nikada nije ni bilo prostora za sumnju jer njih dvoje uostalom imaju i zajedničku romantičnu prošlost koja svemu daje dodatnu dimenziju. Međutim, reč je o vrsnim glumcima koji izdižu film bez problema na viši nivo i čine da se lakše premoste razlike u tonu između žanrovskih konvencija i realizma sa kojima se Burstein poigrava,
Ono što je posebno efektan segment filma jeste protok vremena koji se prikazuje vešto i nenametljivo, bez agresivnih rešenja a opet sa dočaravanjem promena u odnosima i stanjima junaka.
Iz Apatow vizure gledano, GOING THE DISTANCE sasvim sigurno donosi nekoliko laugh out loud momenata.
za razliku od drugih romcoma, GOING THE DISTANCE sjajno zarobljava vreme u kome je nastao. iako se to može reći i za najbolje radove Cameron Crowea, kod Burstein je razlika o tome što ona zarobljava konkretan ekonomski kontekst iz vremena krize, i to ne samo na globalnom nivou već i u domenu konkretnih oblasti - štampe i diskografije.
Prava je šteta što GOING THE DISTANCE nije na blagajnama ostvario značajniji rezultat i na taj način eventualno otvorio vrata za neke slične, transrsivnije predstavnike ukalupljenih žanrova.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment