Nisam uspeo da odolim curenju DVD screenera i pogledao sam RED pre dolaska u bioskope koji jste uskoro (na Cinemaniji) ali opet ne dovoljno blizu da bi se izdržalo breme istorije.
Na svu sreću, film Roberta Schwentkea je takav da ću ga sigurno overiti i u bioskopu.
Fanovi izvornog stripa, kojih na svu sreću, pretpostavljam, nema previše jer ovo je ipak Ellisov minor work, u startu ne treba ništa da očekuju. Od Ellisovog REDa ostala je samo izvorna premisa o penzionisanom agentu koga Služba pokušava da ukloni. Sve ostalo je manje-više izmenjeno, i na planu konkretnog zapleta i suštinski. Tako umesto prenaglašenog frankmillerovskog hardboileda dovedenog do granice samoparodije u stripu, i kakav recimo imamo u JONAH HEXu, ovde gledamo akcionu komediju u 80s, pa čak možda i 70s stilu, zašto da ne.
Film ima vrlo laid-back tempo. Priča se razvija bez iakve agresije u rediteljskom postupku i RED je film koji zaista uspeva da razvije svoje likove i kao akcione i kao komične figure. Mary-Louise Parker je apsolutno dorasla partnerima sa kojima je uparena, među kojima nema greške - Bruce Willis je svoj na svome kao hladnokrvni ubica, Helen Mirren, Morgan Freman, John Malkovich i Brian Cox ne propuštaju da se zabave u štivu kakvo ne igraju često ili ne sa ovom intonacijom u krajnjoj liniji.
Schwentke se u ovom filmu ne drži stripa i scenaristi Jon i Erch Hoeber zaista zaslužuju da budu doživljeni kao autori originalnog materijala. Međutim, RED sjajno funkcioniše upravo kao prototip comic book movieja, odnosno rekao bih da bi ovakav ton svakako trebalo da bude preporučljiv comic book filmovima pošto on istovremeno uspeva da izmesti stripovsku priču u stvarnost ali da stvarnost sasvim dovoljno stilizuje kako bi ona u sebi sadržala neke elemente stripovskog na planu dizajna ambijenata, kostima i junaka. Da RED nije snimljen po stripu, svakako bi bio opisivan kao film sa stripovskom stilizacijom.
U tom smislu naročite pohvale zaslužuju stripovska scenografija i još više stripovski kostimi koji su dobro integrisani u "realnost", uz glumačku igru i iunutar budžeta od 60 miliona dolara koji čine da RED bude jeftiniji od filmova ovog tipa, ali da istovremeno ne izgleda jeftinije.
Kad je reč o stripovskoj stilizaciji, RED se najpre može staviti u liniju sa KICK-ASSom. Za razliku od Vaughna, Schwentke nema toliko izraženmu potrebu da bude cool, njegov film je više eskapizam za ljubitelje 80s akcijaša, fanove filmova poput LONG KISS GOODNIGHT i sličnog štiva, i sada ćemo na blagjnama videti koliko ih ima.
Poređenja sa EXPENDABLES su neumitna i ja se nadam da će ga RED prevazići na box-officeu. Što se mene tiče, više bih voleo da je EXPENDABLES ovako izgledao. Naravno, kad kažem "ovako izgledao" ne mislim bukvalno, već da je prosto na isti način i sa istom količinom inspiacije i smisla za humor realizovan.
Drugo poređenje je LONG KISS i u tom poređenju Harlinov film je svakako moćniji kao film, ali ako imamo na umu da je RED ipak throwback a ne film iz originalne ere, za to što jeste stoji izuzetno dobro.
Schwentke je uspeo da napravi dobar balnas između akcije i humora. Akcija je vrlo efektno realizovana, sa dosta dobre koreografije, nema nikakvioh random detalja, sve je osmišljeno, a Bruno ima pravu bravuru, solo ariju, u situaciji kada se šiba sa Karlom Urbanom u kancelariji, i što je najvažnije u ovoj sceni se biju kao iskusni stari kadar i mlađi tip-naslednik, dakle karakteri su očuvani u obračunu.
Marvel jeste postavio neke nove standarde sa filmovima po svojim stripovima, ali rekao bih da je DC u izvesnom smislu sa naslovima poput LOSERSa, JONAH HEXa ili REDa na određeni način očuvao pulp duh stripova na filmu. Koliko god BATMAN Chrisa Nolana išao tim mejnstrim putem Marvel ekranizacije, ovi naslovi su zadržali svoj izvodni šund-zabavljački ton a RED je to sproveo i kroz sasvim konsekventan film.
* * * 1/2 / * * * *
Na svu sreću, film Roberta Schwentkea je takav da ću ga sigurno overiti i u bioskopu.
Fanovi izvornog stripa, kojih na svu sreću, pretpostavljam, nema previše jer ovo je ipak Ellisov minor work, u startu ne treba ništa da očekuju. Od Ellisovog REDa ostala je samo izvorna premisa o penzionisanom agentu koga Služba pokušava da ukloni. Sve ostalo je manje-više izmenjeno, i na planu konkretnog zapleta i suštinski. Tako umesto prenaglašenog frankmillerovskog hardboileda dovedenog do granice samoparodije u stripu, i kakav recimo imamo u JONAH HEXu, ovde gledamo akcionu komediju u 80s, pa čak možda i 70s stilu, zašto da ne.
Film ima vrlo laid-back tempo. Priča se razvija bez iakve agresije u rediteljskom postupku i RED je film koji zaista uspeva da razvije svoje likove i kao akcione i kao komične figure. Mary-Louise Parker je apsolutno dorasla partnerima sa kojima je uparena, među kojima nema greške - Bruce Willis je svoj na svome kao hladnokrvni ubica, Helen Mirren, Morgan Freman, John Malkovich i Brian Cox ne propuštaju da se zabave u štivu kakvo ne igraju često ili ne sa ovom intonacijom u krajnjoj liniji.
Schwentke se u ovom filmu ne drži stripa i scenaristi Jon i Erch Hoeber zaista zaslužuju da budu doživljeni kao autori originalnog materijala. Međutim, RED sjajno funkcioniše upravo kao prototip comic book movieja, odnosno rekao bih da bi ovakav ton svakako trebalo da bude preporučljiv comic book filmovima pošto on istovremeno uspeva da izmesti stripovsku priču u stvarnost ali da stvarnost sasvim dovoljno stilizuje kako bi ona u sebi sadržala neke elemente stripovskog na planu dizajna ambijenata, kostima i junaka. Da RED nije snimljen po stripu, svakako bi bio opisivan kao film sa stripovskom stilizacijom.
U tom smislu naročite pohvale zaslužuju stripovska scenografija i još više stripovski kostimi koji su dobro integrisani u "realnost", uz glumačku igru i iunutar budžeta od 60 miliona dolara koji čine da RED bude jeftiniji od filmova ovog tipa, ali da istovremeno ne izgleda jeftinije.
Kad je reč o stripovskoj stilizaciji, RED se najpre može staviti u liniju sa KICK-ASSom. Za razliku od Vaughna, Schwentke nema toliko izraženmu potrebu da bude cool, njegov film je više eskapizam za ljubitelje 80s akcijaša, fanove filmova poput LONG KISS GOODNIGHT i sličnog štiva, i sada ćemo na blagjnama videti koliko ih ima.
Poređenja sa EXPENDABLES su neumitna i ja se nadam da će ga RED prevazići na box-officeu. Što se mene tiče, više bih voleo da je EXPENDABLES ovako izgledao. Naravno, kad kažem "ovako izgledao" ne mislim bukvalno, već da je prosto na isti način i sa istom količinom inspiacije i smisla za humor realizovan.
Drugo poređenje je LONG KISS i u tom poređenju Harlinov film je svakako moćniji kao film, ali ako imamo na umu da je RED ipak throwback a ne film iz originalne ere, za to što jeste stoji izuzetno dobro.
Schwentke je uspeo da napravi dobar balnas između akcije i humora. Akcija je vrlo efektno realizovana, sa dosta dobre koreografije, nema nikakvioh random detalja, sve je osmišljeno, a Bruno ima pravu bravuru, solo ariju, u situaciji kada se šiba sa Karlom Urbanom u kancelariji, i što je najvažnije u ovoj sceni se biju kao iskusni stari kadar i mlađi tip-naslednik, dakle karakteri su očuvani u obračunu.
Marvel jeste postavio neke nove standarde sa filmovima po svojim stripovima, ali rekao bih da je DC u izvesnom smislu sa naslovima poput LOSERSa, JONAH HEXa ili REDa na određeni način očuvao pulp duh stripova na filmu. Koliko god BATMAN Chrisa Nolana išao tim mejnstrim putem Marvel ekranizacije, ovi naslovi su zadržali svoj izvodni šund-zabavljački ton a RED je to sproveo i kroz sasvim konsekventan film.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment