Pogledao sam THE FEARMAKERS Jacquesa Tourneura. Ovaj velikan žanrovskog filma smatrao je ovo ostvarenje svojim minornim radom pre svega zato što zbog loših uslova nije mogao da u potpunosti istraži vrlo potentnu temu i suštinski, imao je pravo, THE FEARMAKERS je po mnogo čemu isped svog vremena.
Reč je o ekranizaciji romana Darwin L. Teilheta u kome veteran Drugog svetskog rata dolazi u svoju firmu i shvata da je prepuna subverzivaca. Ovde je ta priča preneta na veterana Korejskog rata koji dolazi posle dve godine zarobljeništva io zatiče svoju nekadašnju PR firmu preuzetu od srane od nekadašnjeg službenika, saznaje da je suvlasnik i suosnivač mrtav a on kao njegov partner potpuno marginalizovan.
Ubrzo, shvata i da tu nisu čosta posla te da rezultati anketa koje firma sporovodi deluju sumnjivo.
Ovaj film se smatra neprikrivenim Red Scare filmom, iako ja moram priznati da uprkos tome što firma radi IZMEĐU OSTALOG i za jednu agenciju za borbu protiv nuklearnog naoružanja (sic!) negativci zapravo nisu komunisti već pokvarenjaci koji nameštaju rezultate anketa za RAZNE naručioce. Nekoliko sinopsisa na Internetu ih opisuje kao komuniste ali oni to, koliko sam ja razumeo film, ipak nisu. Čak i borci protiv nuklearnog naoružanja koji se 1958. godine mogu smatrati izdajnicima u Americi, nisu po definiciji komunisti.
To ipak ne znači da THE FEARMAKERS u supštini nije pamflet i to pre svega zbopg brojnih scena koje vrlo plakatski iznose ideološke pogled ovog filma. Ipak, ispod te plakatske dimenzije krije se ono po čemu je ovaj film bio zanimljiv i svež a to je odnos prema PR poslu, anektama, svetu marketinga i sl. Sve su to danas opšta mesta ali 1958. godine takva "razotkrivanja" manipulacija imaju žanrovski potencijal horora, nekakve teške nezamislive zavere i Tourneur naravno koristi taj potencijal.
Iako THE FEARMAKERS ne prevazilazi okvire B-filma u produkcionom smislu, Tourneurovo pripovedanje je dovoljno vešto da filmu da look A-filma, pa čak in njegovu idejnost. Nažalost, izvan same teme, priča ne nudi dovoljno na nivou dramaturgije jer samo rudimentarno je razrađena, tako da na nivou celovitosti i intenziteta THE FEARMAKERS na kraju ipak zaostaje za sličnim ostvarenjima Siegela, Fullera ili Aldricha.
Ipak, kao svojevrsna Red Scare preteča MAD MENa, ovaj film ima svoje mesto.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o ekranizaciji romana Darwin L. Teilheta u kome veteran Drugog svetskog rata dolazi u svoju firmu i shvata da je prepuna subverzivaca. Ovde je ta priča preneta na veterana Korejskog rata koji dolazi posle dve godine zarobljeništva io zatiče svoju nekadašnju PR firmu preuzetu od srane od nekadašnjeg službenika, saznaje da je suvlasnik i suosnivač mrtav a on kao njegov partner potpuno marginalizovan.
Ubrzo, shvata i da tu nisu čosta posla te da rezultati anketa koje firma sporovodi deluju sumnjivo.
Ovaj film se smatra neprikrivenim Red Scare filmom, iako ja moram priznati da uprkos tome što firma radi IZMEĐU OSTALOG i za jednu agenciju za borbu protiv nuklearnog naoružanja (sic!) negativci zapravo nisu komunisti već pokvarenjaci koji nameštaju rezultate anketa za RAZNE naručioce. Nekoliko sinopsisa na Internetu ih opisuje kao komuniste ali oni to, koliko sam ja razumeo film, ipak nisu. Čak i borci protiv nuklearnog naoružanja koji se 1958. godine mogu smatrati izdajnicima u Americi, nisu po definiciji komunisti.
To ipak ne znači da THE FEARMAKERS u supštini nije pamflet i to pre svega zbopg brojnih scena koje vrlo plakatski iznose ideološke pogled ovog filma. Ipak, ispod te plakatske dimenzije krije se ono po čemu je ovaj film bio zanimljiv i svež a to je odnos prema PR poslu, anektama, svetu marketinga i sl. Sve su to danas opšta mesta ali 1958. godine takva "razotkrivanja" manipulacija imaju žanrovski potencijal horora, nekakve teške nezamislive zavere i Tourneur naravno koristi taj potencijal.
Iako THE FEARMAKERS ne prevazilazi okvire B-filma u produkcionom smislu, Tourneurovo pripovedanje je dovoljno vešto da filmu da look A-filma, pa čak in njegovu idejnost. Nažalost, izvan same teme, priča ne nudi dovoljno na nivou dramaturgije jer samo rudimentarno je razrađena, tako da na nivou celovitosti i intenziteta THE FEARMAKERS na kraju ipak zaostaje za sličnim ostvarenjima Siegela, Fullera ili Aldricha.
Ipak, kao svojevrsna Red Scare preteča MAD MENa, ovaj film ima svoje mesto.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment