Wednesday, October 6, 2010

PRIVATE HELL 36

Pogledao sam PRIVATE HELL 36 Dona Siegela. Reč je o izvrsnom B-filmu iz 1954. godine o kome sam Siegel nema visoko mišljenje jer je nastajao sa dosta trzavica, u ambijentu koji je kontrolisala poznata glumica a kasnije vrlo dobra rediteljka Ida Lupino u okviru svoje kuće Filmakers koja je pozvala Siegela u ekipu koju su većinom činili njeni aktuelni i bivši muževi, i što je još gore, dopuštala je pre svega sebe radi da se glumci dosta alkoholišu tako da je Siegel snimao film sa polupijanom glumačkom podelom.

Međutim, spolja gledano, PRIVATE HELL 36 deluje kao jedan od Siegelovih vrlo potentnih radova iz pedesetih. Ida Lupino i Collier Young, koproducent i bivši suprug, napisali su jednostavan i upotrebljiv scenario koji je Siegelu pružio dovoljno materijala kako za grozničavu interakciju među glumcima tako i dosta mogućnosti za snimanje u eksterijeru i zanimljivim enterijerima što je učinilo da PRIVATE HELL bude znatno dinamičniji i ubedljiviji od mnogih B-noir radova tog vremena.

Sasvim je moguće da je Siegel sagledavao ovaj film i u kontekstu tadašnje recepcije koja očigledno nije bila senzacionalna. Međutim, kad je reč o njegovom poslu, u ovom filmu je napravio barem tri izvanredne i nijednu lošu scenu, izgradio je ubedljive karaktere sa B-ekipom i učinio je da film izgleda skuplji nego što jeste.

PRIVATE HELL 36 je istovremeno i film svoga vremena i delo koje pokazuje talenat reditelja čiji su osećaj za pričanje priče i ritam nepogrešivi i večito aktuelni.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment