SIRENS

SIRENS je Showtimeov policijski film iz 1999. koji je pisao i režirao doajen američkog pre svega televizijskog scenarija, a pomalo i režije John Sacret Young.

Film je prilično sahranjen u vreme kada se pojavio a čini mi se da je pomalo i pogrešno shvaćen. Kao fan televizijskog filma kao forme, moram da kažem da ovde imamo neke zanimljive inverzije obrazaca, pomognute glumačkom podelom koja to može da iznese.

Dugo sam tražio ovaj film i samim tim delovalo je da postoje razlozi zašto je zaboravljen jer su ove produkcije iz tog perioda generalno dostupne, ovako ili onako. Međutim, rekao bih da ovo ne samo da nije televizijski film za zaborav, iako je taj format obično tretiran kao potrošna roba.

Film govori o uspešnoj ženi iz korporativnog sveta, belkinji koja se sa bivšim mužem afroameričkim profesorom književnosti prepusti strasti u kolima ispod nekog nadvožnjaka i upadne u nevolje sa policijskom patrolom čiji alfa pripadnik ubije njenog bivšeg ni krivog ni dužnog.

Iako su sinopsisi u kritikama filma govorili da je policajac rasista, čini mi se posle gledanja filma da su motivi nešto zanimljiviji - da, jeste ubio čoveka jer je crnac pa je lakše to opravdati ali zapravo njegovo uživanje i dokazivanje je vezano za samo ubijanje i to je njegova patologija. U tom smislu, SIRENS nije tek angažovani triler o bogatoj ženi koju su bahati panduri loše procenili i izložili je rasističnom nasilju, mada jeste i o tome, već jedna malo dublja studija perverzije i zločina.

Kada se junakinja suoči sa time da je sistem toliko inertan i naštelovan u korist policajaca, odlučuje da se sama infiltrira u njihov svet i sprovede osvetu. I tu film dobija jednu perverznu dimenziju jer kreće u pravcu transgresivnog ponašanja u kom se javlja potreba za nekim vidovima sadizma, mazohizma i pa i ponovnog odigravanja iste situacije.

John Sacret Young dosta hrabro izlazi iz okvira trilera o nepravdi u jedan dosta perverzan triler o nekonvencionalnoj osveti i tu naravno glumačka podela ima priliku da zasija. Dana Delany sa svojom suspregnutom seksualnošću fine gospođe srednjih godina koja samo čeka erupcija, Justin Theroux kao beta partner i slabić koji toleriše teror i zločin alfa kolege sve dok mu se ne smuči i Keith Carradine kao alfa pandur, frojdistička figura oca koji poseduje sve žene, radi šta god poželi.

John Sacret Young ima idealne glumce i ima fotografiju danas vrlo poznatog televizijskog reditelja Eagle Egilssona koji se maksimalno potrudio da estetizuje ova dešavanja.

Jasno da sve ovo što opisujem više liči na De Palmin bioskopski film nego na nešto pravljeno za televiziju, dakle nije se sve baš moglo ni realizovati u punom kapacitetu. Međutim, za okvire produkcije i ciljne grupe, SIRENS je priličan domet.