SON OF DRACULA

Američki kantautor Harry Nilsson važio je za petog Beatlesa, oni su bili poznati kao ljubitelji njegovog rada a kasnije su se i družili.

Tako je 1973. godine nastao i film SON OF DRACULA koji je producirala firma Apple Management, poznata po vođenju poslova Beatlesa, a producirao ga je Ringo Starr, i igrao jednu od glavnih uloga.

Freddie Francis, majstor efikasnog i tradicionalnog britanskog studio-horora, režirao je ovaj komični horor mjuzikl u kom Harry Nilsson igra naslovnog junaka, Draculinog sina koji dolazi u London na otvaranje muzeja natprirodnih pojava, zaljubljuje se i uz pomoć čarobnjaka Merlina želi da postane čovek.

Scenario Jennifer Jayne (potpisane kao Jay Fairbank) ubacuje puno ideja, a tu su i muzičke numere koje izvodi Harry Nilsson, obično na sceni, tako da Freddie Francis ne uspeva baš da pohvata sve konce dešavanja i zauzda brojne ideje koje su se ovde otvorile.

Jedan od problema je i sam Nilsson. On prosto nije naročito filmičan i nije talentovan glumac, tako da je u sred priče za početak neko ko je prilično drvo javorovo. Ringo Starr pod teškom šminkom kao Merlin donosi mnogo više filmu.

Ono što je međutim, možda najindikativnije jeste da je Francis na kraju snimio film koji je ponajmanje komičan, i osim par situacija koje su izrazito bazirane na gegu, ovde nema nekih naročito duhovitih detalja. I to ne smeta. Štaviše, možda je sve moglo biti zanimljivije da je stvar išla u pravcu nehumorističkog rokenrol mjuzikla.

Za ljubitelje automobila poznatih ličnosti, zanimljivo je videti Mercedes 600 Pullman George Harrisona, beli koji je kupio od Lennona kad se ovaj odselio za Ameriku, kao osnovno prevozno sredstvo naslovnog junaka.

Od muzike, dominiraju Nilssonove pesme ali nisu jedine i nažalost muzika je možda i najmanje upečatljiv element ovog filma koji nažalost ni u čemu nije dobacio daleko.

* * / * * * *