Nisam neki vernik, ali sa ovakvom opozicijom vladaćemo još najmanje tri hiljade godina,
HERETIC je slab film ali nezavisno od toga, ovo je jedna potpuna glupost koja samo u ovim okolnostima potpunog sunovrata svih filmskih vrednosti može da bude tretirana kao uspešan horor, i uopšte dobar film.
Iskreno, kada sam gledao ovaj film imao sam ozbiljan problem sa tom žanrovskom definicijom jer je ovo stvarno sve samo horor nije. U ovom filmu ima strave, pre svega hvatala me je strava od toga koliko je glup, ali za horor je potrebno ipak nešto više.
Međutim, i glup film može da bude prijatan, može da bude čak i dobar, kada bi u sebi nosio nešto drugo, neki čisto filmski kvalitet. Scott Beck i Bryan Woods nažalost to opet nisu uspeli da unesu, iako im je ovo verovatno najuspešniji ali i verovatno najgori rediteljski projekat uz HAUNT.
A opet pitanje je da li je i HAUNT gori od ovoga jer jeste bitno manje zanimljiv ali je i sasvim nepretenciozan.
Prvih sat vremena gledamo dve naivne mormonske misionarke u nekoj dijalektici sa namazanim, zlokobnim ali njima intelektualno uzbudljivim gospodinom sa engleskim akcentom koji ih je na supernaivan način namamio u svoj ekscentrični dom, i gde one od otprilike odmah mogu da shvate da nisu čista posla, i to kao shvate, ali opet kasnije nego što treba.
I od tada ovo postaje film u kome njih dve, neiskvarene misionarke imaju sukob sa "jeretikom", čovekom koji ima racionalnu opoziciju religiji ali jelte pogreši što je diveći se vlastitom intelektu izgubio dušu. I onda njih dve svojom čistotom, dušom, time da ne može čovek kontrolisati baš sve, nekako nadvladaju i spasu glavu.
Ali, spasu glavu od čega, koje pretnje, šta se tačno njima sprema u njegovoj vrlo ambiciozno napravljenoj scenografiji koju prevrtljivo naziva kućom?
Nisam baš ispratio. Možda oni to i kažu, ali nije mi pažnja bila na dovoljno visokom nivou. Ima neke veze sa time da on tlači žene, normalno. Koga drugo?
Na kraju sve biva dobro.
Topher Grace igra ulogu koja je toliko glupo i žanrovski nepismeno postavljena da na neki način moram da je smatram osveženjem. Sparingovao je on i ranije sa Hughom, ali ipak uspešnije u filmu AMERICAN DREAMZ.
Hugh Grant, glumac kog cenim od onog trenutka kada sam ga prvi put video, dakle i u onome po čemu je najpoznatiji a to su saradnje sa Richardom Curtisom, ovde igra jednu tipičnu rolu negativca datog engleskom glumcu. Dakle, sve je ovde u ravni nečega što su pre njega na industrijskom nivou igrali Vincent Price, Peter Cushing, Christopher Lee u početku kao žanrovski specijalisti pa sve do prestige actora kakav je Jeremy Irons.
Nažalost, materijal koji Grant ovde igra je više priceovsko-cushingovski nego a pozicija mu je ironsovska, no svakako je samo zaloupotrebljen kao "dobar špreher" koji može da savlada čak i najbesmisleniju govornu radnju.
HERETIC je ozbiljan kolaps na svim nivoima, pa čak i produkcionog dizajna gde je cela konstrukcija te jeretikove kuće apsurdna i naivna, vizuelno nezanimljiva, od nekih bezveze materijala - a ipak je bitna jer je sama za sebe lik.
HERETIC nije preveliko iznenađenje kao domet Becka i Woodsa kad ostanu sami. Ipak, oni su postali bitni zahvaljujući Krasinskom. Ali, da se ne lažemo, i ovo je poprilično dobro prošlo u ovim teškim vremenima.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment