Reprizirao sam IT FELT LIKE A KISS, jedan od dokumentarnih filmova Adama Curtisa gde sa minimumom intervencija pravi zanimljiv kolaž arhivskog materijala iz kog onda proističe slika fenomena, u ovom konkretnom slučaju imaginarija koji su SAD proizvodile tokom šezdesetih i sedamdesetih gde su se bezbrižni život, tehnički progres i razni emancipacijski procesi u lokalu, van Amerike ogledali u brutalnim sukobima, pučevima i dovođenjem despota na vlast, a sve u interesu ovog blagostanja koje je fantazirano u tadašnjoj popularnoj kulturi.
Neko će reći da je sve ovo jedan sugestivni cirkus - i neće pogrešiti. Neko će reći da je ovo jedna preterana intelektualizacija gde film služi autorovoj tezi - i neće pogrešiti.
Međutim, šta ima loše u jednom veoma atraktivnom, intelektualističkom kolažu koji pretenduje da ponudi svoje viđenje nečega. Da li film prestaje da bude dokumentarni onda kada ideološki postane subjektivan?
Rekao bih da ne.
Kao što ne mislim da je Curtisova sklonost ka marginalnom, bizarnom i ekscesivnom nekako sporna.
IT FELT LIKE A KISS i petnaest godina posle premijere i dalje ima snagu koju sam onomad osetio.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment