CARRY-ON

Collet-Serra doktor Jaume je na Netflixu udario praznično sa namerom da pokloni nešto svima onima koji su dovoljno dobri da smatraju DIE HARD pravim božićnim filmom.

Nekada je pošten DIE HARD rip-off bio temelj bioskopske ponude, ali sad su neka druga vremena, tako da hvala strimerima što danas i dalje gaje ono što smo nekada voleli da gledamo u bioskopu, i da za to platimo kartu. A CARRY-ON je baš muški DIE HARD derivat koji uživa u svakoj ideji koju je uzeo iz njega i iz svakog drugog filma o psihopati koji drži snalažljivog i neustrašivog junaka ucenjenim i preti njegovoj porodici.

T.J. Fixman, inače scenarista kompjuterskih igara, pokazao je da je u stanju da donese oba potrebna elementa - dozu tehnološke svežine u domen tehnotrilera paklenog tempa i zatvorene situacije, i zanimljive likove koji su u jednoj jasnoj životnoj situaciji bačeni u napetu trilersku mašineriju. Jedno vreme se pominjao Michael Green kao neko ko je čačnuo scenario, mada ga više nema u potpisu, pa to onda ne čudi što je dinamika među likovima dobra, što su energični, duhoviti, naprosto zanimljivi.

Taron Egerton je fizički dovoljno kompetentan da iznese izazov kakav bi u svoje vreme morao da reši mladi Mel Gibson i Bruce Willis, ali istovremeno donosi nešto svoje jer je manje personality actor iako ima i toga, i uspeva da izgradi lik "iznutra" kroz igru. Može se reći da je on možda apgrejdovani akcioni heroj nove generacije, a možda i ne, naročito jer je pitanje da li taj žanr ima budućnost i da li su mu potrebne nove zvezde ili su dosta i stare. Međutim, Taron je od KINGSMANa pa nadalje pokazao da ima holivudsku magnetičnost kad se uključi kao britanski glumac koji odlično razume stvari i to radi i ovde.

Ta dinamika Taronove igre je jako zanimljiva jer zaista gradi lik, nije kao McClane od prvog sekunda, dok avion sleće, jedna fabrika harizme, ali to postaje kako se film razvija i početak raspleta dočekuje spreman da "jašemo" s njim.

Jason Bateman kao harizmatični negativac radi do u nijansu ono što treba - dodaje taj neophodni šarm i smisao negativcu koji potčinjava našeg junaka ali je efikasan - donosi glumačku bravuru, osećaj za komiku ali je efikasan i opasan, nema gubljenja vremena, nema iživiljavanja i suvišnih monologa. Njegov nemilosrdni profi plaćenik koji želi da unese "novičok" na avion je baš takav kakav je i lik u samoj igri - efikasan i toliko pametan da se desi da se preigra.

I na sve to Jaume Collet-Serra, ovde u prvoj saradnji sa Lyle Vincentom koji je radio neke vrlo solidne fotografije, među kojima je Troyanova KATE i Kirbyjev LAST LOOKS, prvo uspeva da odradi diplomski za novog direktora fotografije kog ćemo rado pratiti nadalje. Collet-Serra je postavio zahteve a Vincent je pružio onu jaku saturisanu fotku koja prija strimingu a opet ispratio njegov propulzivni stil i estetizaciju, nudeći film koji je sve vreme u jednom veoma uspelom i koherentnom povišenom realizmu.

CARRY-ON ide, gazi, ne zaustavlja se, akcija je maštovita uvek, Collet-Serra je naučio kako se radi posao i ne stidi se da to pokaže. Trud svih sektora ekipe je na visokom nivou i ako je neko ispunio moje predviđanje (on konkretno da će dostići Harlina u prajmu) onda je to upravo ovaj čovek. Dakle, ovo je onako znanje, zanat, veština, sve to na jednoj lepoj izložbi.

CARRY-ON je ona vrsta filma koju najviše volim, oni koje uzimamo zdravo za gotovo, i ne cenimo koliko su dobri, dok ne vidimo koliko mogu da budu slabi u manje veštim rukama, i dok se ne uverimo koliko nam je život sada prazniji kada ih nema u bioskopima.

Čekao sam dugo ovaj film, i ekipa koja se okupljala je sugerisala da ili imamo razloga da se radujemo ili da treba da se brinemo i da će se mnogo praviti pametni. Desilo se ovo prvo, mada ni ovo drugo nisu izbegavali.

* * * 1/2 / * * * *