Sad kad malo poslovično "premotamo film", Todd Komarnicki je imao priliku da sarađuje sa Melom na Safinijinom PROFESSOR AND THE MADMAN tako da nije njemu Angel Studios toliko dalek. Ipak, Komarnicki je jedan studio-adjacent reditelj koji orbitira oko mejnstrima već decenijama ali u njemu ne nalazi sigurno mesto.
Ipak, BONHOEFFER. PASTOR. SPY. ASSASSIN je film koji u ponudu Angel Studios donosi nesumnjivi prestige polish, u jednoj kombinaciji nemačkih i američkih glumaca, sa pričom koja bi bila Oscar-bait u nekoj još "povišenijoj" produkcionoj formi. No, i ovakav kakav jeste, BONHOEFFER ima mejnstrim fizionomiju, i pored nemačkih glumaca koji govore engleski u glavnim ulogama ima nekoliko jakih sporednih aduta - dva HBO afroamerička veterana Davida Jonssona i Clarkea Petersa plus nemačke zvezde Augusta Diehla i Mortza Bleibtraua sa holivudskim renomeom.
U pogledu podele, BONHOEEFER je jak i ubedljiv. Nažalost, najslabija karika jeste Jonas Dassler koji igra samog Bonhoeffera. Kod njega je dobro to što je odabrao da ga igra kao čoveka koji je pomalo osobenjak a ne kao hodajućeg sveca koji isisava energiju iz kadra, međutim čini se da mu maska nije baš legla i iako nije nevešta, smeta njegovoj igri. Dosta je krupan problem kada naslovni junak nije izvrsno odigran, a ovde moram reći da pored velikog truda nije. Srećom, sam Bonhoeffer je nošen raznim bujicama pa ga onda "igraju" likovi iz okruženja. Iako je Komarnicki snimio neuporedivo značajniji i bolji film o televizijske verzije, tamo je ipak glumac u glavnoj ulozi bio ubedljiviji - Ulrich Tukur je uspeo da objedini dve role "dobrih Nemaca" odnosno "dobrih nacista" - Kurta Gersteina i Boenhoffera.
Todd Komarnicki ne uspeva da prevaziđe generalni problem koji se javlja u filmovima u Drugom svetskom ratu a to je prikaz života u Rajhu u kom se podrazumeva da su nacisti ili bili glupi kao točak (to nije bio režim pametnih ljudi, na čelu je bio moler, ali daleko od toga da su bili glupi) ili da su članovi pokreta otpora bili superinteligentni, i da niko pristojan nije bio za naciste. Teško je reći šta je istina, ali biće da je to društvo ipak bilo razočaravajuće korumpirano za današnje standarde - i u pogledu nefunkcionalnosti ali i u pogledu erozije morala ljudi. BONHOEFFER polazi od jedne ironične premise kada u Harlemu mladi teolog zgrožen rasizmom konstatuje da se tako nešto ne može desiti u Nemačkoj. Pa ipak, kad se desi, film ne ulazi u malo dublje ispitivanje šta se to desilo, kako je to tako masovno i efikasno zaživelo već se odmah fokusira na religiozne ljude i pošteno sveštenstvo koji su smatrali da je Reichkirche blasfemija, da je Hitler bezbožnik i da su Jevreji istog religioznog kruga.
Dakle, Komarnicki uz pomoć Johna Mathiesona vrlo solidno evocira epohu, ali se ne upušta u njene kontradikcije u socijalnom pogledu. Stvari drži crno-belim u pogledu odnosa među likovima - ima belih, crnih i sivih, kod kojih prevlada "filmska ljudskost", u funkciji priče.
Otud, film vrlo brzo preraste u jednu dosta klasičnu priču o okupaciji i pokretu otpora, i sad tu ima nekih stvari gde ta crno-bela podela malo smeta estetici jer ima nekih detalja, kao što su Bonhoefferovi odlasci u Englesku ili prelazak da radi za Abwehr koji se dese prelako.
Za razliku od televizijske verzije, ova uspeva da napravi jednu urednu celinu oko toga šta je Bonhoeffer konkretno vrednosno a i praktično doprineo u toku Drugog svetskog rata i ovaj film je bez sumnje jedna uspela hagiografija. Međutim, ima nekih neverovatnih promašenih prilika. Recimo, film sugeriše da mu se cimer u logoru bio Sigmund Rascher, manje poznata verzija Mengelea, sa kojim on ima jedan mali razgovor i samo history buffovi uopšte mogu da prepoznaju o kome se radi. Teško mi je da poverujem kako Todd Komarnicki nije u ovoj okolnosti prepoznao penal jer imamo susret nemačkog teologa koji je za povratak čistoj veri, kojoj pripadanje nije nužno, i nacističkog naučnika čiji je kredo bukvalno pravljenje Ubermenscha kroz eksperimente na ljudima nižih rasa. Ipak, među njima se ništa ne razvije, pa jedino mogu da naslutim da te scene nisu uspele ili su usporavale film.
Ne znam da li je ovaj susret istorija potvrdila sem da su Bonhoeffer i Rascher pohađali isti logor u isto vreme ali maltene je čitav taj deo mogao biti izbačen umesto da nas "izaziva".
Jedna od glavnih tema filma je to kako teolog i pacifista, praktično "prigovorac" dođe do toga da bi ubio Hitlera. Sad to je onako malo dato kroz neko naivno teološko nećkanje ali Bonhoeffer hrabro muški prelomi, i onda od tog atentata ne bude ništa.
Taj detalj je bio doživljen kao predmet kontroverze. Naime, još je u Nemačkoj kad se uključio Angel Studios prepoznato da bi ovaj film mogao biti plasiran "hrišćanskim nacionalistima" kao delo koje bi legitimisalo političko nasilje.
Moram odmah da kažem da od toga u ovom filmu nema ništa. Nema šanse da bi neko pogledao ovaj film i nadahnuo se da ubije recimo Bidena, od čega se strahovalo, ili da fantazira o ubistvu Trumpa, kao što je to radio kritičar Varietyja Joe Leydon kog je film izgleda malo jače "pukao".
U suštini zaplet oko tiranoubistva je manje važan i ne zauzima mnogo prostora, sam pokušaj atentata ne uspe, i u toj celoj propasti i tim (lažnim ili ne) dilemama nema ništa seksi što bi blagotvorno delovalo na ideaciju političkih atentatora.
Jedina dnevnopolitička stvar jeste to što na kraju filma ima poruka protiv holokausta i genocida u kojoj se stavlja akcenat na antisemitsko raspoloženje koje je krenulo u svetu posle oktobarskog napada Hamasa. Dakle, film je otvoreno na strani Izraela i to je jedina njegova politička provokacija, pa mi je teško da zamislim da bi ikoga van Trećeg Rajha mogao uznemiriti oko bilo čega.
BONHOEFFER je navodno koštao 25 miliona dolara a u američkim bioskopima je zaradio 12 miliona što je odlična "organska" cifra za film ovog profila, i ako imamo u vidu striming i eventualnu prodaju po svetu, to je priličan uspeh Angel Studiosa i njihovog poslovnog modela.
Uveren sam da je ovom filmu mesto na televiziji, a zašto ne i u bioskopima, pod uslovom da ima publike receptivne za ovako nešto. Angel Studios je pipava firma jer je "value based" ali ovaj konkretan film je zaista univerzalan, uprkos tome što na odjavnoj špici dobijate QR kod nekome poklonite kartu.
Angel Studios nije prvi prepoznao faith based film kao potentnu stvar ali je zaista uspeo da ga digne na viši nivo. BONHOEFFER je za njih definitivno korak napred u smeru punokrvnog mejnstrim proizvoda.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment