Pogledao sam TATTOO Roberta Schwentkea. Ovaj film je bio showcase kojim se Schwentke (doduše školovan u Americi) nametnuo Holivudu gde je započeo solidnu karijeru.
TATTOO je tipičan serial killer film, dosta zakasneo u odnosu na inicijalni SE7EN craze, ali na toj liniji high concept filma. Schwentke ga je uradio vrlo glossy, čak možda i previše za moj ukus jer zbog glossa film u pojedinim delovima gubi na ritmu ili postaje statičan.
Međutim, Schwentke u ovom filmu panično pokušava da pokaže šta sve ume a nesumnjivo je da ume svašta. Međutim, iza te grčevite potrebe da snimi glossy showcase, negde se izgubila priča i dostojantsvo ovog filma kao samostalne celine.
Glumačka podela je takođe bleda, čak i u uslovima nemačkog filma koji baš ne obiluje velikim harizmatičnim zvezdama, čini mi se da je Schwentke mogao naći nešto upečatljiviju podelu. Nedopustivo je da gledalac mora da se trudi da prepozna važne junake jer ih igraju glumci čije se fizionomije lako zaboravljaju.
Dakle, problemi filma TATTOO su suštinski, a suštinom se reditelj očigledno nije previše bavio kad je pravio ovu svoju holivudsku vizitkartu. Ne mogu sad da kažem da je to neka prevelika šteta i da se iza glossy površine krije neki izvanredan film, zatomljen nekim sitnim greškama, daleko od toga, ali TATTOO je mogao biti sasvim solidan serial killer film jer ima prilično precizan scenario koji u pojedinim momentima ovakvog filma deluje potpuno ispušteno a iz grčevite potrebe da ponudi preokret na kraju postane i sasvim obesmišljen.
Besmislenost filma o serijskom ubici na nivou logike priče, naravno, ima svoju tradiciju, setimo se De Palme ili Argenta, ali Schwentke je upadljivo anglosaksonski u svom pristupu i kod njega te nejasnoće nemaju šarm i ne postoji neki dominantan stil kojim bi ih on mogao pokriti.
No, u krajnjoj liniji film je vrlo gledljiv, i možda može biti interesantan čak i nekim vikend-ljubiteljima žanra. Ono što je meni bilo interesantno to je da sam neke uticaje filma TATTOO prepoznao u ČETVRTOM ČOVEKU i moglo bi se reći da su ova dva filma u polazu prilično slični. Uopšte, čini mi se da na našu žanrovsku kinematografiju sve više počinju da utiču uspeli evropski modeli transplantacije žanra, i čini mi se da je to vrlo dobar pravac. Naravno, TATTOO u tom smislu nije najsupeliji model jer je jako derivativan u odnosu na američke izvornike, što je u suštini slučaj i sa ČETVRTIM ČOVEKOM. No, stvari se generalno pomeraju i to je dobro.
* * 1/2 / * * * *
TATTOO je tipičan serial killer film, dosta zakasneo u odnosu na inicijalni SE7EN craze, ali na toj liniji high concept filma. Schwentke ga je uradio vrlo glossy, čak možda i previše za moj ukus jer zbog glossa film u pojedinim delovima gubi na ritmu ili postaje statičan.
Međutim, Schwentke u ovom filmu panično pokušava da pokaže šta sve ume a nesumnjivo je da ume svašta. Međutim, iza te grčevite potrebe da snimi glossy showcase, negde se izgubila priča i dostojantsvo ovog filma kao samostalne celine.
Glumačka podela je takođe bleda, čak i u uslovima nemačkog filma koji baš ne obiluje velikim harizmatičnim zvezdama, čini mi se da je Schwentke mogao naći nešto upečatljiviju podelu. Nedopustivo je da gledalac mora da se trudi da prepozna važne junake jer ih igraju glumci čije se fizionomije lako zaboravljaju.
Dakle, problemi filma TATTOO su suštinski, a suštinom se reditelj očigledno nije previše bavio kad je pravio ovu svoju holivudsku vizitkartu. Ne mogu sad da kažem da je to neka prevelika šteta i da se iza glossy površine krije neki izvanredan film, zatomljen nekim sitnim greškama, daleko od toga, ali TATTOO je mogao biti sasvim solidan serial killer film jer ima prilično precizan scenario koji u pojedinim momentima ovakvog filma deluje potpuno ispušteno a iz grčevite potrebe da ponudi preokret na kraju postane i sasvim obesmišljen.
Besmislenost filma o serijskom ubici na nivou logike priče, naravno, ima svoju tradiciju, setimo se De Palme ili Argenta, ali Schwentke je upadljivo anglosaksonski u svom pristupu i kod njega te nejasnoće nemaju šarm i ne postoji neki dominantan stil kojim bi ih on mogao pokriti.
No, u krajnjoj liniji film je vrlo gledljiv, i možda može biti interesantan čak i nekim vikend-ljubiteljima žanra. Ono što je meni bilo interesantno to je da sam neke uticaje filma TATTOO prepoznao u ČETVRTOM ČOVEKU i moglo bi se reći da su ova dva filma u polazu prilično slični. Uopšte, čini mi se da na našu žanrovsku kinematografiju sve više počinju da utiču uspeli evropski modeli transplantacije žanra, i čini mi se da je to vrlo dobar pravac. Naravno, TATTOO u tom smislu nije najsupeliji model jer je jako derivativan u odnosu na američke izvornike, što je u suštini slučaj i sa ČETVRTIM ČOVEKOM. No, stvari se generalno pomeraju i to je dobro.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment