Pogledao sam STEEL AND LACE Ernesta Farina, naslov koji pamtim iz slavnih dana VHSa. Iako se vreme VHSa još uvek ne može smatrati klasičnim DTVom, naročito ne period 1991. iz kog dolazi ovaj film, realno reč je o naslovu koji je i u to vreme bio namenjen video tržištu.
STEEL AND LACE sam konkretno pogledao zbog istraživanja opusa Josepha Doughertyja. Iako ovaj film ima svakako dosta interesantan scenario u odnosu na tipične VHS projekte iz tog vremena, ovo nije showcase Doughertyjevog dara kakav je pokazivao u naslovima poput CAST A DEADLY SPELL i WITCH HUNT. Ovde nema transgresivnosti tih filmova, i uprkos tome što ima nekoliko kinky detalja, uostalom David DeCoteau je bio jedan od producenata te ne čudi što je kinkiest detalj upravo iz njegovog faha.
Ernest Farino je specijalista za specijalne efekte koji je želeo da se okuša kao reditelj sa ovim naslovom i na svu sreću nije ga iskoristio kao tipičan SFX showcase već je zaista, u skladu sa svojim skromnim moćima pokušao da ispriča priču.
Iako kada se sve sabere i oduzme, STEEL AND LACE ne prevazilazi svoj C-produkcioni milje, i ima mnogo više exploitation elemenata negop nekog eventualnog indie šarma, reč je o pristojnom ostvarenju u okvirima onoga što su diktirali uslovi. Ipak, u toj vrsti produkcije jedini smisao imaju oni koji je prevazilaze a STEEL AND LACE ne spada među njih.
* * / * * * *
STEEL AND LACE sam konkretno pogledao zbog istraživanja opusa Josepha Doughertyja. Iako ovaj film ima svakako dosta interesantan scenario u odnosu na tipične VHS projekte iz tog vremena, ovo nije showcase Doughertyjevog dara kakav je pokazivao u naslovima poput CAST A DEADLY SPELL i WITCH HUNT. Ovde nema transgresivnosti tih filmova, i uprkos tome što ima nekoliko kinky detalja, uostalom David DeCoteau je bio jedan od producenata te ne čudi što je kinkiest detalj upravo iz njegovog faha.
Ernest Farino je specijalista za specijalne efekte koji je želeo da se okuša kao reditelj sa ovim naslovom i na svu sreću nije ga iskoristio kao tipičan SFX showcase već je zaista, u skladu sa svojim skromnim moćima pokušao da ispriča priču.
Iako kada se sve sabere i oduzme, STEEL AND LACE ne prevazilazi svoj C-produkcioni milje, i ima mnogo više exploitation elemenata negop nekog eventualnog indie šarma, reč je o pristojnom ostvarenju u okvirima onoga što su diktirali uslovi. Ipak, u toj vrsti produkcije jedini smisao imaju oni koji je prevazilaze a STEEL AND LACE ne spada među njih.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment