Pogledao sam SSD Vadima Šmeljeva, o kome sam već pisao povodom filma KOD APOKALIPSISA. Kunac i ja smo ga pogledali u poluregularnim uslovima na DVD ripu ali bez titlova tako da smo ostali uskraćeni za većinu informacija koje se prenose kroz dijalog.
Ipak, čini mi se da nam je u osnovi jasno o čemu se tradi u filmu pošto se radi o prilično jednostaavnom slasheru. Po svom stilskom opredeljenju SSD je glossy slasher smešten u pionirski kamp u kome se 1984. još u vreme SSSR desilo brutalno ubistvo. Danas, 24 godine kasnije u tom kampu se organizuje reality show. Takmičare međutim neko počinje da likvidira jednog po jednog i ubistva počinju da se nadovezuju na davno zabravljeni zločin.
Sama koncepcija je osvežena utoliko što se ova priča sa preplitanjem reality showa i masakra (više na liniji WRONG TURN 2 nego MY LITTLE EYE) dešava u socrealističkoj scenografiji i što su najzad Rusi glavni junaci dok su u mnogim savremenim slasherima i hororima snimanim po Istočnoj Evropi ruski likovi samo dekor.
Međutim, u suštini ovaj ruski film snimljen za Ruse po svojoj egzekuciji i korespondiranju sa savremenim tokovima komercijalnog konfekcijskog horora najviše liči na high profile američke slashere kakvih je sve manje. U stvari film sa kojim bi se po tehničkoj usavršenost SSD najviše mogao porediti je Rennyjev MINDHUNTERS, a u stvari kad se pogleda Vadimov opus on i jeste neka vrsta ruskog Harlina.
Štaviše, ne samo da je po veštini kadriranja i montaže ovaj film jako blizu američkog slashera, već je čak u poređenju sa recentnim naslovima vrlo classy. Moglo bi se reći da u američkom hororu više ni ne obraćaju previše pažnje na naslove ovog profila.
Ono što definitivno smeta u filmu jeste što su ubistva mahom offscreen iako Vadim isporučuje i nekoliko dobrih ripper sekvenci. Ukoliko je to bio njegov dramaturški pokušaj da učini stvari misterioznijim i zanimljivijim, onda je on bio pogrešan pošto u ovoj vrsti filma nasilje slobodno može da počne odmah a kalkuliše se eventualno sa likom ubice ili procentom prikaza čudovišta.
U svakom slučaju SSD je jako prijatan i pitak film za ljubitelje žanra ali i za one koji su samo vikend poklonici pošto ima crossover potencijal ravan američkim naslovima tog tipa.
U Rusiji je zaradio oko milion dolara, što za ruske filmove nije neka rekordna cifra ali nije ni zanemarljiva. Što se budžeta tiče, ne znam koliki je bio ali film definitivno ne oskudeva ni u čemu. Ipak, u odnosu na KOD APOKALIPSISA ovo je kamerniji film za Šmeljeva.
U svakom slučaju, u svom rekonstruisanju dostignuća američke kinematografije u ruskim uslovima, SSD može da stoji kao film koji je preskočio letvicu koju su postavili američki konfekcijski slasheri.
* * 1/2 / * * * *
Ipak, čini mi se da nam je u osnovi jasno o čemu se tradi u filmu pošto se radi o prilično jednostaavnom slasheru. Po svom stilskom opredeljenju SSD je glossy slasher smešten u pionirski kamp u kome se 1984. još u vreme SSSR desilo brutalno ubistvo. Danas, 24 godine kasnije u tom kampu se organizuje reality show. Takmičare međutim neko počinje da likvidira jednog po jednog i ubistva počinju da se nadovezuju na davno zabravljeni zločin.
Sama koncepcija je osvežena utoliko što se ova priča sa preplitanjem reality showa i masakra (više na liniji WRONG TURN 2 nego MY LITTLE EYE) dešava u socrealističkoj scenografiji i što su najzad Rusi glavni junaci dok su u mnogim savremenim slasherima i hororima snimanim po Istočnoj Evropi ruski likovi samo dekor.
Međutim, u suštini ovaj ruski film snimljen za Ruse po svojoj egzekuciji i korespondiranju sa savremenim tokovima komercijalnog konfekcijskog horora najviše liči na high profile američke slashere kakvih je sve manje. U stvari film sa kojim bi se po tehničkoj usavršenost SSD najviše mogao porediti je Rennyjev MINDHUNTERS, a u stvari kad se pogleda Vadimov opus on i jeste neka vrsta ruskog Harlina.
Štaviše, ne samo da je po veštini kadriranja i montaže ovaj film jako blizu američkog slashera, već je čak u poređenju sa recentnim naslovima vrlo classy. Moglo bi se reći da u američkom hororu više ni ne obraćaju previše pažnje na naslove ovog profila.
Ono što definitivno smeta u filmu jeste što su ubistva mahom offscreen iako Vadim isporučuje i nekoliko dobrih ripper sekvenci. Ukoliko je to bio njegov dramaturški pokušaj da učini stvari misterioznijim i zanimljivijim, onda je on bio pogrešan pošto u ovoj vrsti filma nasilje slobodno može da počne odmah a kalkuliše se eventualno sa likom ubice ili procentom prikaza čudovišta.
U svakom slučaju SSD je jako prijatan i pitak film za ljubitelje žanra ali i za one koji su samo vikend poklonici pošto ima crossover potencijal ravan američkim naslovima tog tipa.
U Rusiji je zaradio oko milion dolara, što za ruske filmove nije neka rekordna cifra ali nije ni zanemarljiva. Što se budžeta tiče, ne znam koliki je bio ali film definitivno ne oskudeva ni u čemu. Ipak, u odnosu na KOD APOKALIPSISA ovo je kamerniji film za Šmeljeva.
U svakom slučaju, u svom rekonstruisanju dostignuća američke kinematografije u ruskim uslovima, SSD može da stoji kao film koji je preskočio letvicu koju su postavili američki konfekcijski slasheri.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment