Pogledao sm REPO! THE GENETIC OPERA Darren Lynn Bousmana. Posle godina rada na serijalu SAW, Bousman je najzad dočekao svoj happy end. Ne samo da je snimio šta je hteo nego je snimio tip filma kakav je danas gotovo istrebljen.
REPO! THE GENETIC OPERA zaista jeste rock opera po svojoj formi. U njemu su sve replike pevane. Dakle, nije reč o mjuziklu u kome ljudi u sred dramske scene počnu da pevaju. Ne, ovde junaci pevaju sve vreme.
Bousman zaslužuje tapšanje po ramenu što je na ovaj način pokušao da ispriča priču. U tome nažalost nije do kraja uspeo. Priču je definitivno uspeo da ispriča i sve je jasno šta se desilo, međutim izostala je drama.
Spoj groteskne priče, grotesknog dizajna i krajnje neobičnog pristupa pripovedanju, doveo je do toga da drama izostane. Međutim, u filmu postoji sasvim dovoljno muzičko-scenskog da sve to isključivo zbog svog hardvera bude gledljivo. Ja inače nisam mogao da izdržim duže od deset minuta SWEENEY TODDa tako da nisam tipična publika za ovu vrstu macabre mjuzikla.
Bousman nije previše uzbudljiv reditelj na nivou čistog filmskog jezika - kadriranja, montaže, ritma. Međutim, REPO! je vrlo ambiciozno i detaljno dizaniran čime Bousman reprezentuje vizuelnu kulturu Tim Burtona koji se u svojim poslednjim filmovima takođe ne opterećuje filmskim jezikom.
Iako koketira sa goth antiutopijom, usled odusutva emocije i čitave campy postavvke, REPO! se ne može nazvati goth uplivom u žanr filmskog mjuzika, međutim po svom hardveru, koketiranju sa ekspresionizmom, cyberpunkom, gothic dizajnom i dark stranom glam rocka, svakako ože biti interesantan i delu goth publčike.
Nisam siguran da bih imao interesovanja da ga opet gledam, pošto je REPO! najslabiji u domenu dramske tenzije koji mene ponajviše zanima, ali mu ne mogu osporiti da se nametnuo kao jedno od najautentičnijih ostvarenja 2008. godine.
* * 1/2 / * * * *
REPO! THE GENETIC OPERA zaista jeste rock opera po svojoj formi. U njemu su sve replike pevane. Dakle, nije reč o mjuziklu u kome ljudi u sred dramske scene počnu da pevaju. Ne, ovde junaci pevaju sve vreme.
Bousman zaslužuje tapšanje po ramenu što je na ovaj način pokušao da ispriča priču. U tome nažalost nije do kraja uspeo. Priču je definitivno uspeo da ispriča i sve je jasno šta se desilo, međutim izostala je drama.
Spoj groteskne priče, grotesknog dizajna i krajnje neobičnog pristupa pripovedanju, doveo je do toga da drama izostane. Međutim, u filmu postoji sasvim dovoljno muzičko-scenskog da sve to isključivo zbog svog hardvera bude gledljivo. Ja inače nisam mogao da izdržim duže od deset minuta SWEENEY TODDa tako da nisam tipična publika za ovu vrstu macabre mjuzikla.
Bousman nije previše uzbudljiv reditelj na nivou čistog filmskog jezika - kadriranja, montaže, ritma. Međutim, REPO! je vrlo ambiciozno i detaljno dizaniran čime Bousman reprezentuje vizuelnu kulturu Tim Burtona koji se u svojim poslednjim filmovima takođe ne opterećuje filmskim jezikom.
Iako koketira sa goth antiutopijom, usled odusutva emocije i čitave campy postavvke, REPO! se ne može nazvati goth uplivom u žanr filmskog mjuzika, međutim po svom hardveru, koketiranju sa ekspresionizmom, cyberpunkom, gothic dizajnom i dark stranom glam rocka, svakako ože biti interesantan i delu goth publčike.
Nisam siguran da bih imao interesovanja da ga opet gledam, pošto je REPO! najslabiji u domenu dramske tenzije koji mene ponajviše zanima, ali mu ne mogu osporiti da se nametnuo kao jedno od najautentičnijih ostvarenja 2008. godine.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment