U sklopu ciklusa gledanja Ozploitationa, sa velikim uživanjem pogledao sam FAIR GAME Mario Andreacchioa. O ovom filmu kao primeru iracionalnog Ozploitationa govori baš Tarantino u dokumentarcu NOT QUITE HOLLYWOOD. Naime, u ovom filmu zaista imamo iracionalne junake i dosta iracionalnog ponašanja u jednoj inače prilično racionalnoj postavci.
Grupa kabadahija počinje da bespoštedno i neprekidno maltretira jednu aktivistkinju koja čuva razne životinje na jednoj zabačenoj farmi. Njihove provokacije su u početku naivne i naizgled samo bezobrazne ali onda vremenom kako ona počinje da im odgovara na te provokacije, ulozi počinju da rastu sve dok se taj sukob ne pretvori u borbu na život i smrt.
Sasvim je sigurno da je vezivanje devojke za prednji deo kamioneta inspirisao Tarantina za scene u DEATH PROOFu, međutim izuzetno vešta inscenacija koju su sproveli reditelj Andreacchio i DP Andrew Lesnie (kasnije je psotigao svetsku slavu radeći sa Jacksonom) ostaje impresivna i inspirativna, kao putokaz kako se jedna mala kinematografija nameće u domenu exploitationa.
Naime, Lesnie i Andreacchio su imali sreću da rade sa sjajnim kaskaderima koji su omogućili da snime scene koje u mnogim aspektima nisu nove ali su retko kada tako postavljane ispred kamere. Iako bi se film mogao definisati kao vrlo intenzivan exploitation akcioni triler, njegov suštinski adut nije suspense u najužem smislu reči. Jasno da će junakinja na kraju pobediti siledžije, međutim "kako" je dovedeno na vrhusnki nivo. Stoga pored Lesniea i Andreacchia, istakao bih i sjajnu vozačku i akrobatsku veštinu stunt teama koja izdiže ovaj film iznad znatnog dela konkurencije.
Ono što na dramaturškom planu čini ovaj film svežijim i gledljivijim svakako je to što između junakinje i negativaca postoji dvosmeran odnos. Neki njeni odbrambeni gestovi njih iritiraju, povređuju i provociraju, tako da se između njih razvija nešto doblji odnos od onog između lovca i lovine. O seksualnoj tenziji koja je stvorena između progodnitelja (vrlo različitih i dobro definisanih među sobom) i žrtve (koju igra izazovna Cassandra Delaney) da i ne govorim.
Iako je uspeo da ostvari kontinuiran opus, i to mahom, paradoksalno, u domenu dečjeg filma, Andreacchio nije postao značajan reditelj niti je imao neki relevantniji holivudski plasman što je šteta pošto FAIR GAME baš deluje kao vrsta filma koja bi mogla reditelja dovesti do ozbiljinijeg holivudskog angažmana.
* * * / * * * *
Grupa kabadahija počinje da bespoštedno i neprekidno maltretira jednu aktivistkinju koja čuva razne životinje na jednoj zabačenoj farmi. Njihove provokacije su u početku naivne i naizgled samo bezobrazne ali onda vremenom kako ona počinje da im odgovara na te provokacije, ulozi počinju da rastu sve dok se taj sukob ne pretvori u borbu na život i smrt.
Sasvim je sigurno da je vezivanje devojke za prednji deo kamioneta inspirisao Tarantina za scene u DEATH PROOFu, međutim izuzetno vešta inscenacija koju su sproveli reditelj Andreacchio i DP Andrew Lesnie (kasnije je psotigao svetsku slavu radeći sa Jacksonom) ostaje impresivna i inspirativna, kao putokaz kako se jedna mala kinematografija nameće u domenu exploitationa.
Naime, Lesnie i Andreacchio su imali sreću da rade sa sjajnim kaskaderima koji su omogućili da snime scene koje u mnogim aspektima nisu nove ali su retko kada tako postavljane ispred kamere. Iako bi se film mogao definisati kao vrlo intenzivan exploitation akcioni triler, njegov suštinski adut nije suspense u najužem smislu reči. Jasno da će junakinja na kraju pobediti siledžije, međutim "kako" je dovedeno na vrhusnki nivo. Stoga pored Lesniea i Andreacchia, istakao bih i sjajnu vozačku i akrobatsku veštinu stunt teama koja izdiže ovaj film iznad znatnog dela konkurencije.
Ono što na dramaturškom planu čini ovaj film svežijim i gledljivijim svakako je to što između junakinje i negativaca postoji dvosmeran odnos. Neki njeni odbrambeni gestovi njih iritiraju, povređuju i provociraju, tako da se između njih razvija nešto doblji odnos od onog između lovca i lovine. O seksualnoj tenziji koja je stvorena između progodnitelja (vrlo različitih i dobro definisanih među sobom) i žrtve (koju igra izazovna Cassandra Delaney) da i ne govorim.
Iako je uspeo da ostvari kontinuiran opus, i to mahom, paradoksalno, u domenu dečjeg filma, Andreacchio nije postao značajan reditelj niti je imao neki relevantniji holivudski plasman što je šteta pošto FAIR GAME baš deluje kao vrsta filma koja bi mogla reditelja dovesti do ozbiljinijeg holivudskog angažmana.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment