Thursday, January 8, 2009

FROSTBITEN

Pogledao sam FROSTBITEN Andersa Bankea.

Reč je o švedskom vampirskom filmu iz 2006. godine. Naravno, po svom kvalitetu i ambiciji se ne može porediti sa ovogodišnjim Alfredsonovim pogotkom ali moglo bi se reći da je u ovom filmu bilo izvesnih pozajmica iz romana po kome je snimljen LAT DEN RATTE KOMMA IN. Naime, priča sa ruskom devojčcom koju je glavni junak-vampir- vukao sa sobom predstavljaući je kao svoju kćerku delimično podseća na motiv iz romana.

Isto tako, cela priča je smeštena u 30 DAYS OF NIGHT milje, odnosno dešava se za vreme polarne noći kada ja vampirima omogućeno da mesec dana budu u tami i da vršljaju. Nažalost, taj motiv uopšte nije iskorišćen pošto je priča sabijena u samo par dana, i vampiri ni u tih par dana zapravo nemaju nikakav enefit od toga što je stalno noć pošto se masovna vampirska zaraza dešava u nekoliko sati.

Što se samih vampira tiče, moram priznati da oni više liče na pobesnele ljude iz Boyleovih filmova nego na vampire pošto su poprilično neuračunljivi. Totalna neuračunljivost nije isto što i snažna glad, a u FROSTBITENu ima dosta konvencije zombi filma u suštini.

Ono što je lep detalj u tretmanu vampira jeste to da kod Bankea, slično kao i kod Alfredsona, vampiri maksimalno koriste svoju sposbnost da se kreću pritivno sili gravitacije, penju po zidovima, plafonima i sl. i to nije svedeno samo na pojedine scene već je masovno i pruža dobru distinkciju između vampira i ljudi. Mene moram priznati uvek raduje kada autori koriste prednsti moderne tehnologije kako bi klasične filmske monstrume udaljili od humanoidnosti.

Što se mene tiče, Banke se u dizajnu određenih likova previše oslanja na CGI, ali jasno mi je da je to deo njegove globarlne rediteljske strategije. Naime, za razliku od LAT DEN RATTE KOMMA IN, Banke snima svoju varijantu konfencijskog entertaninment horora u kome su efekti ne samo alat za pričanje priče već i senzacija sami po sebi. Sigurno je da animirani monsrum koji je svakodnevna pojava u holivudskom filmu, u švedskom filmu deluje kao velika inovacija koja zaslužuje punu pažnju i privlači publiku.

Isto tako i sama struktura priče je postavljena na tragu popcorn filma sa tinejdžerima kao prenosiocima i genetičarima kao tvorcima vampirske zaraze. Banke u tom smislu stvara dosta solidnu euroamerikanu, i kao u brojnim recentnim sluajevima ulaže mnogo veću energiju nego što bi u takav projekat uložio neki američki reditelj. Bankeiove scene su umešno realizovane, sporadično sa sjajnim smislom za humor, dosta eklektičnosti. On ne nudi svežinu i inovaciju kao Alfredson ali isto tako sasvim korespondira sa prvom ligom filmova tog tipa.

Ipak, u krajnjoj liniji, izuzev švedskog settinga i solidne zanatske kompetencije FROSTBITEN istina ne nudi zaista ništa što već ranije nismo videli nego ostaje u kanonu što je sasvim u redu u kontekstu tradicije i njegove funkcije u miljeu švedskog žanrovskog filma. No, gledaocima to nije dovoljno objašnjenje. Paradoksalno, poznavaoci horora će ovaj film u istorijskom i zanatskom smislu više ceniti od onih koji bi po definicji u njemu mogli više da uživaju jer ne znaju čiji je sve epigon u stvari.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment