Teruo Ishii je bio plodan japanski reditelj šezdesetih, sedamdesetih pa nadalje, ali ja pamtim samo jedan njegov rad, i to scenario za Norifumija Suzukija. Ipak, gotovo je nemoguće da još nešto njegovo nisam gledao ali je veoma moguće da sam zaboravio.
NARAZUMONO iz 1964. sa Ken Takakurom u glavnoj ulozi, ima odličan polazni osnov. Takakura igra ubicu u Hong Kongu koji želi da razjasni neke stvari i onda nailazi na lanac trgovine belim robljem, pa se tu malo vezuje za seksualne radnice zlatnog srca, malo nailazi na pimpove, dilere i krupijee. Dešava se mnogo toga, i postaje konfuzno a pomalo i dosadno.
Film odlično izgleda, i to ne samo zbog onoga što donosi Ken Takakura. Fotografija i lokacije su izvanredni, ali Ishii u pogledu priče ne zna tačno kako da popuni prostor između polazne tačke i završnice, a nažalost nerado pribegava akciji.
Ponekad lakonska jednostavnost postupka Kinjija Fukasakua koja kao i svaki rad velikog majstora, pre svega ume da deluje "jednostavno" i "lako", u ovakvom filmu tek dobijaju na ceni - kada vidimo kako sa istim a možda i boljim elementima, neko drugi tome ne uspeva ni da mu se približi.
Pa ipak, ima ovde dobrih faca, dobrih objekata, uspele atmosfere, ima šta da se vidi, ali nije to onaj najviši nivo.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment