Ebrahim Hatamikia je 1994. snimio film koji se dešava u Bosni i u njemu je prikazao rat iranskoj publici, u filmu koji nije nimalo produkciono jednostavan, i sniman je u Slovačkoj jednim delom što ga već čini poprilično ekskluzivnim za standarde persijske produkcije.
Film govori o filmadžiji koji tragom molbe svog prijatelja polazi u Hrvatsku pa u Bosnu da nađe jednu devojku sa snimka koji mu je ovaj ostavio i izbavi je tako što će je izvući iz rata i odvesti u Iran. Kada stigne na lice mesta kreće potraga tokom koje sreće bosansku muslimanku koja zna persijski i čitavu galeriju likova među kojima su druželjubivi muslimanski ratnik, grupa dobrohotnih stranih mudžahedina, sumnjičavi hrvatski obaveštajci itd.
KHAKESTAR-E SABZ izgleda kao neki jugoslovenski film iz tog perioda, svakako slabije od LEPIH SELA ali bolje od hrvatskih propagandnih naslova iz te epohe. Srbi su naravno geopolitički negativci ovde, to se nekako podrazumeva pa ih u filmu ni nema puno, naiđe se ponekad na neku patrolu koja zapuca ali i tu su dati iz daljine, kao neki "nevidljivi" neprijatelj. Prosto, neko od lokalaca povremeno poviče "Četnici!" i nešto krene da puca i eksplodira.
Hatamikia se ipak obraća iranskoj publici a njima izgleda nije bilo potrebe da se mnogo objašnjava ko su i šta su Srbi. Muslimani su prikazani kao apsolutne žrtve koje je ne napušta snaga duha. U filmu se u nekoliko navrata pevaju u rovu sevdalinke ili se čuju sa izvora u kadru. Dakle, to je narod kog pesma drži, melanholičan je i trpeljiv. Glavni iranski lik je u odnosu na njih uzdržan i radoznao, ali povezuje ih islam, molitva i reči koje su univerzalne, kod nas poznate kao "turcizmi".
Zanimljivo je da u filmu glumi dosta muslimanskih glumaca ali ima i Slovaka. Međutim, svako govori na jeziku likova, nema lingue france neke u konvenciji osim kad se sporazumevaju na engleskom, ali to je okviru radnje. Tako jedna bosanska starica sa radošću prepozna Iran po Homeiniju, a onda se malo sneveseli i konstatuje, "Rahmetli".
Sve u svemu, KHAKESTAR-E SABZ je dosta ozbiljno urađen i veoma moderno za tadašnje iranske standarde, i na nivou prosečnog jugoslovenskog filma tog vremena, ali sa ozbiljnom produkcionom ambicijom. Ima tu i statista, i zbegova i eksplozija.
U fokusu filma su likovi i civili a ne rat i ratne operacije, za koje se Hatamikia u svom dotadašnjem opusu specijalizovao. Međutim, ovo ipak jeste ratni film, samo sa civilima u centru.
Hatamikia ovom prilikom definitivno nije snimio svoj SALVADOR, ali ne bih isključio da ga je gledao.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment