DURANTE LA TORMENTA

Oriol Paulo je postigao izuzetan uspeh u svetskim bioskopima sa filmom CONTRATIEMPO i na neki način postao jedan od retkih španskih reditelja koji su sposobni da prave veliki box-office van zemlje, i to na tržištima koja ne govore španski. Njegovi filmovim rimejkovani su u Kini i Indiji, a novi film DURANTE LA TORMENTA zaradio je relevantnih 18 miliona dolara u Kini.

Stoga, Oriol Paulo je na neki način jedan od poslovno krajnje atipičnih reditelja u svetskim okvirima jer radi filmove u lokalnom miljeu, na maternjem jeziku, van SAD, van angleskog a ima globalne rezulate u kontinuitetu.

DURANTE LA TORMENTA je njegov do sada najbolji film, koji delimično pokazuje i šta je to što limitira Oriola Paulu da izgradi onu vrstu internacionalnog inema kakvo recimo ima Nacho Vigalondo.

Ovo je izvanredan film, ali baziran je na kompilaciji raznih motiva, od kojih su neki direktno preuzeti, kao što je osnovna premisa Hoblitovog FREQUENCYja ili neki detalji iz romana REPLAY koji sticajem nesrećnih okolnosti još nije ekranizovan, i nekih detalja koje takođe preuzima ali ih koristi kao direktan omaž, pre svih tu mislim na BACK TO THE FUTURE ali i SLIDING DOORS.

No, slično Bregoviću, Oriol Paulo glokalizuje ove ideje i pravi film koji je naprosto dobar i funkcioniše sam po sebi, nezavisno od toga što ga možemo čerečiti na bazi prepoznavanja tuđih elemenata koje autor od ukusa ne bi tako preuzimao. Barem ne tako slobodno.

Priča govori o mladoj ženi koja je žrtvovala svoju karijeru lekara da bi podržala muževljeve postdiplomske studije ali je zauzvrat dobila miran dom i dete. Kada se doseli u novu kuću, pronalazi staru VHS kameru i telvizor sa kojima uspostavlja portal prema prošlosti i spasava život dečaka koji je u toj kući živeo.

Međutim, sutradan njen život je izmenjen. Sada je poznat neuro hirurg ali više nema muža i što je još važnije nema deteta. Sve deluje kao da je poludela od stresa ali ona kreće da istražuje šta joj se desilo.

Oriol Paulo vešto osvežava sva opšta mesta koja može nositi ovakva priča, fino ih plasira na španskim lokacijama, i konstruiše jednu vrlo pouzdanu mašineriju koja vodi stvari od početka prema kraju pouzdano, sa finim preokretima, i što je još važnije sa solidnom emotivnom investicijom u osnovnu postavku za koju možemo reći da je kada se prepriča garden variety.

Međutim, Oriol Paulo uspeva u nečemu što je teško a to je da stvar koja u premisi nosi tek relativni potencijal učini relevantnim bioskopskim iskustvom (iako sam ovaj film gledao kod kuće) i da joj pruži dovoljnu dozu svežine i emocije.

Otud, Oriol Paulo sada ne samo da snima svoj najbolji film već pokazuje da ne moraš smisliti mnogo toga novog ako ono što je već poznato postaviš dovoljno inteligentno i realizuješ dobro. 

* * * 1/2 / * * * *