VENTAJAS DE VLAJAR EN TREN Aritza Morena je ekranizacija romana Antonia Orejuda Utrille koju je potpisao scenarista Javier Gullon, povratnik u španiju posle iznenađujuće visokoprofilne holivudske avanture.
Morenov film možda ponajviše duguje Jean-Pierre Jeunetu, a ponešto i braći Coen i Charlieju Kaumanu i postavljen je u narativnom pogledu kao babuška, poigravajući se likovima, njihovim odnosima ali i samom naracijom.
Osnovna tema su psihički poremećaji poput šizofrenije, i manifestacije poput nekrpfilije, koprofagije, zoofilije, pedofilije, i Moreno ih bazirana na Utrillinoj prozi preikazuje pre svega kao prostor za igru, ironiju, nepouzdanost naratora i lične vizure.
Za nas je zanimljivo da je jedna od šizofreničnih fantazija smeštena na Kosovo na kom službuje jedan od junaka i gde preko prostitutke “zlatnog srca” saznaje za kanal pedofilske pornografije, snuff fillmova i trgovine organima. Pošteno govoreći kako je ovo film o tome da ništa nije onako kako mislimo ni za VENTAJAS DE VLAJAR EN TREN ne možemo reći da predstavlja srpsku muku, bolnu i neizrecivu, ali isto tako ne možemo reći da ona poput identifikacije sa Napoleonom ušla među čitljive kulturne fenomene.
Morenov vizuelni koncept je jeunetovski, raskošan, sa visokom estetizacijom i zanimljivom upotrebom širokougaonih objektiva.
Luis Tosar je front and center u promotivnoj kampanji filma ali on ovde nije glavni glumac već samo jedan od nosećih likova u ansamblu.
Crni humor, anarhični duh, izopačeno viđenje erosa i tanatosa dobro su nam poznati iz španske književnosti. Morenova ekranizacija je u tom smislu ronašla modu kako da izađe na kraj sa proznim izrazom, ponegde žrtvujući dramski potencijal ali čuvajući filmičnost. Možda je Gullonova adaptacija lenja ali funkcioniše na ekranu. To je na kraju krajeva najvažnije.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment