SEBERG

SEBERG Benedicta Andrewsa je vrlo zanimljiv biografski film o Jean Seberg i delu njenog života kada je bila praćena i potom oklevetana od strane FBI što joj je prakično uništilo holivudsku karijeru, dovelo do gubitka novoro

enog deteta i verovatno je gurnulo na nizbrdicu koja će kasnije rezultirati samoubistvom pod ako ne sumnjivim a ono barem spornim okolnostima.

Film počinje 1968. godine kada je Jean Seberg velika američka zvezda u Francuskoj, supruga čuvenog pisca i diplomate Romaina Garyja i ikona Novog talasa, posle saradnje sa Godardom na filmu A BOUT DE SOUFFLE. 

Ona se vraća u Holivudu raspoložena za neku važnu, izazovnu ulogu, iščitava PAINT YOUR WAGON jer ga je pisao Paddy Chayefsky i zaljubljuje se u odmetnutog Black Panthera kog prilježno prati FBI.

Kako vremenom ona snima uspešne filmove u Holivudu i javno zastupa Black Panthere, počinje da se stvara raspoloženje u FBI da joj se zagorča život i da se diskredituje. Hoover započinje tu operaciju, i film se bavi Sebergovom kroz aktivnost dva junaka, od kojih je jedan ellroyevski hardball desničar a drugi mladi idealista.

Benedict Andrews nikada ne zaboravlja da ovaj film govori o holivudskim zvezdama, tako u njemu u svim ključnim ulogama igraju zvezde - Kristen Stewart igra Jean Seberg, Anthnoy Mackie igra Hakima Jamala, Zazie Beetz igra Dorothy Jamal a par agenata koji je prate Vince Vaughn i Jack O’Connell. Pogađate ko igra hard-ass ellroyevskog desničara (inače, zanimljiv detalj lokalni starešina FBI se u filmu zove Frank Ellroy, i koliko mi je poznato to je izmišljeno ime, možda kao omaž čuvenom književniku).  Isto tako Andres ne zaboravlja da je ovo priča o svetu glamura, i iako je ovo vrlo jednostavan film od osam miliona dolara, uspeva da dočara luksuz u kom je Jean Seberg i kog se odrekla zbog svojih uverenja.

Jean Seberg je igrala Jovanku Orelanku kod Otta Premingera i Benedict Andrews je suviše inteligentan reditelj da bi ghradio neku direktnu paralelu između te role i njene sudbine, ali svakako da ovde imamo slučaj glumice koja je naprosto prihvatila poziv da postane heroina. 

Sigurno je da u ovoj priči kako je predstavljena u filmu ima dosta fikcionalizacija ali one nikada nisu nesitinite čak i onda kada lepo zaokružuju priču.

U tom smislu, ovaj film i u našem društvu ima bitan odjek. Ne samo zbog glumaca koji često žrtvuju karijere da bi postali političari već i zbog drame Dušana Kovačevića PROFESIONALAC koja je iako fikcija, vrlo efektno prikazala odnos umetnika i agenta tajne službe koji ga prati. Von Donnersmarck je na kraju tu priči kapitalizovao i na oskarima u jednom veoma slabom filmu.

SEBERG je film koji je svakako zanimljiv i za one kojima su ove teme bliske ali i za one koji nemaju neku naročitu sklonost ka ovakvim stvarima.

* * * / * * * *