AUSENTES

AUSENTES Danizela Calparsora je umereno interesantan film o ženi koja se doseljava sa porodicom u jedno novo naselje, gated community i tu počinje da ima neka čudna senzorna iskustva. Da li su to duhovi, ili ona silazi s uma ili neko pokušava da je nabedi da je duševno obolela?

Oveo zvuči kao premisa nekog hitchcockovskog trilera, ali kod Calparsora stvari tonu u sferu iracionalnog, i počinju da imaju nadžanrovske ambicije. AUSENTES nažalost nije SHINING, a da bi postigao ono što želi bila bi potrebna takva ili bar približna veština.

Calparsoro je među piscima scenarija kao i zanimljivi španski književnik Ray Loriga čiji sam jedan roman jako voleo kao klinac. I zbilja, ovaj film stvarno nije tipičan žanrovski film sveden na nekakve obavezne figure na koje smo navikli. Međutim, ono što je “prevazilaženje žanra” u njemu se nažalost ne dešava.

Ono čega međutim ima jeste jako puno izuzetno efektnih vizuelnih rešenja što je Calparsorov redovni pečat. U tom pogledu završna scena zaista jeste bravura sequence zbog koje oni koje zanima žanrovska scena i treba da pogledaju ovaj film, za razliku od usputne publike za koju on nije neophodan. U toj sekvenciji, Calparsoro konstruiše jednu od najefektnijih vizuelnih bravura koje je potpisao u svojoj karijeri.

Ariadna Gil i Jordi Molla su zvezde ali su u ovom filmu u priličnom underplayu ali nažalost i u underwhelmu kad je reč o krajnjem utisku. 

* * 1/2 / * * * *