BILLIONAIRE BOYS CLUB je na jednom mestu okupio Tarona Egertona, Ansela Elgorta i Kevina Spaceya, u pokušaju da se posle WOLF OF WALL STREETa, WAR DOGSa i drugih manje uspešnih filmova o usponu i padu mladih ljudi koji su se na brzaka obogatili nadoveže na taj talas. Glumačka ekipa je obećavala da bi film mogao da se izbori za svoje mesto, pod uslovom da iole valja. Nažalost, od dve ekranizacije ove priče - a prva je snimljena za televiziju neposredno posle samog događaja - ova je slabija.
Sama istinita priča je bizarna. Kreće kao white collar finansijski kriminal a zavšava sočnim, da ne kažem coenovskim rasulom punom krvi i nepromišljenih odluka. Skliznuće ljudi iz white collar malverzacija u nasilje je vrlo zanimljiva tema, međutim James Cox, koji je u filmu WONDERLAND već ekranizovao jedan bizaran istiniti slučaj, nažalost ne uspeva da razradi taj prelaz. Otud mi na kraju ostajemo bez ključnih informacija, od toga da li su ovi junaci bili vešti u onome što je bio njihov white collar marifetluk, do toga kako su iz finansijske prevare došli u fazu kidnapovanja i ubijanja.
Kod Coxa se događaji samo ređaju, a u fazi uspona, to su manje-više već poznate stvari o tome kako teče postepeno navikavanje junaka na bogatašku bahatost i stvari postaju istinski sveže kada se pred treći čin taj segment delovanja junaka raspadne. Međutim, kako oni relativno brzo i lako prelaze u štim ubica, otmičara i razbojnika, nažalost ne dobijamo sliku o njihovoj transformaciji. Štaviše, rekao bih da su junaci dosta ravni kroz ceo film i da se nedovoljno menjaju. A opet Cox ne plasira poentu da isti čovek može da radi i jedno i drugo.
Fotografija Jima Muroa je korektna, mada mogu reći da sam od njega očekivao malo više, znajući njegovu steadycam specijalnost, te filmski i televizijski rad.
BILLIONAIRE BOYS CLUB je pravljen za bioskope ali se plašim da svoju pravu meru dobija na malom ekranu.
* * / * * * *
Sama istinita priča je bizarna. Kreće kao white collar finansijski kriminal a zavšava sočnim, da ne kažem coenovskim rasulom punom krvi i nepromišljenih odluka. Skliznuće ljudi iz white collar malverzacija u nasilje je vrlo zanimljiva tema, međutim James Cox, koji je u filmu WONDERLAND već ekranizovao jedan bizaran istiniti slučaj, nažalost ne uspeva da razradi taj prelaz. Otud mi na kraju ostajemo bez ključnih informacija, od toga da li su ovi junaci bili vešti u onome što je bio njihov white collar marifetluk, do toga kako su iz finansijske prevare došli u fazu kidnapovanja i ubijanja.
Kod Coxa se događaji samo ređaju, a u fazi uspona, to su manje-više već poznate stvari o tome kako teče postepeno navikavanje junaka na bogatašku bahatost i stvari postaju istinski sveže kada se pred treći čin taj segment delovanja junaka raspadne. Međutim, kako oni relativno brzo i lako prelaze u štim ubica, otmičara i razbojnika, nažalost ne dobijamo sliku o njihovoj transformaciji. Štaviše, rekao bih da su junaci dosta ravni kroz ceo film i da se nedovoljno menjaju. A opet Cox ne plasira poentu da isti čovek može da radi i jedno i drugo.
Fotografija Jima Muroa je korektna, mada mogu reći da sam od njega očekivao malo više, znajući njegovu steadycam specijalnost, te filmski i televizijski rad.
BILLIONAIRE BOYS CLUB je pravljen za bioskope ali se plašim da svoju pravu meru dobija na malom ekranu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment