THE CAPTIVE Atoma Egoyana izašao je godinu dana posle PRISONERSa, i doživeo je potpuni fijasko na premijeri u Kanu. Kan je specifičan, ima posebne kriterijume i verujem da Egoyan do njih nije dobacio ali seizmički talas loše reakcije iz kana preneo se sve do bioskopske distibucije. Međutim, sad kad sam pogledao film i pobedio predrasudu, shvatio sam da je reč o jednom vrlo kinky trileru koji je daleko od savršenog, ali je vrlo zanimljiv, tenzičan i što je najvažnije neuobičajen u pojedinim karakterizacijama.
THE CAPTIVE se bavi egoyanovskom melodramom u gubitku i otuđenju ali je aplicira na pulpy (i prilično kinky) trilerski zaplet. Da li je Egoyan mislio da se ovo kalemljenje dati sasvim ubedljivu tešku melodramu, ne znam ali i ne verujem. Mislim da je bio potpuno svestan da uz melodramu o patnji gaji jak pulpy eksces, i tako su neki segmenti filma i glumljeni.
Zimski ambijenti Kanade su moćni, i evokativni. U odnosu na nedavno pogledani THE SNOWMAN dati su u potpunoj funkciji priče, a ne kao maltene parodija koja vremensku nepogodu dovodi do paroksizma. Štaviše, Egoyan odlično konstruiše opoziciju surovog ejksterijera i toplog netreijera, bilo da su to domovi glavnih junaka ili mesta gde su zatočena oteta deca.
Egoyan od centralne glumačke podele izvlači A-game a Ryan Reynolds umnogome poništava svoju movie star harizmu kako bi igrao ožalošćenog oca što ubedljivije. Konačno, kada na kraju dođe do suspense sekvence, Egoyan nema čega da se stidi u odnosu na svoje holivudske kolege. Iako je PRISONERS evidentno bio solidan film, i vrlo sličan THE CAPTIVEu u mnogim aspektima, smatram da je Egoyan ipak veštiji reditelj i svakako bih sada radije gledao njegov holivudski uspon. Ali dobro, tu smo gde smo, šta je tu je. THE CAPTIVE ima dovoljno poznatih glumaca da neumitno bude otkriven.
* * * / * * * *
THE CAPTIVE se bavi egoyanovskom melodramom u gubitku i otuđenju ali je aplicira na pulpy (i prilično kinky) trilerski zaplet. Da li je Egoyan mislio da se ovo kalemljenje dati sasvim ubedljivu tešku melodramu, ne znam ali i ne verujem. Mislim da je bio potpuno svestan da uz melodramu o patnji gaji jak pulpy eksces, i tako su neki segmenti filma i glumljeni.
Zimski ambijenti Kanade su moćni, i evokativni. U odnosu na nedavno pogledani THE SNOWMAN dati su u potpunoj funkciji priče, a ne kao maltene parodija koja vremensku nepogodu dovodi do paroksizma. Štaviše, Egoyan odlično konstruiše opoziciju surovog ejksterijera i toplog netreijera, bilo da su to domovi glavnih junaka ili mesta gde su zatočena oteta deca.
Egoyan od centralne glumačke podele izvlači A-game a Ryan Reynolds umnogome poništava svoju movie star harizmu kako bi igrao ožalošćenog oca što ubedljivije. Konačno, kada na kraju dođe do suspense sekvence, Egoyan nema čega da se stidi u odnosu na svoje holivudske kolege. Iako je PRISONERS evidentno bio solidan film, i vrlo sličan THE CAPTIVEu u mnogim aspektima, smatram da je Egoyan ipak veštiji reditelj i svakako bih sada radije gledao njegov holivudski uspon. Ali dobro, tu smo gde smo, šta je tu je. THE CAPTIVE ima dovoljno poznatih glumaca da neumitno bude otkriven.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment