NIGHTWORLD

Naš Milan Konjević je uspeo da se plasira na međunarodnu horor scenu i za to zaslužuje čestitke. To je uradio kroz saradnju na filmu u kome značajnu ulogu igra Robert Englund, kultna horor figura iz osamdesetih koja nije izgubila na svojoj potenciji do danas. Mislim da nema ljubitelja horora a koji je usput i filmmejker koji ne bi želeo ovakvu priliku.

U slučaju filma NIGHTWORLD Patricia Vallardesa, Konjević je ko-scenarista sa Barry Keatingom koga takođe znamo po produkcijama Milana Todorovića, a sve po priči producenta i višedesecnijskog žanrovskog pregaoca Lorisa Curcija.

Ovaj scenario je do sada najzreliji i najcerebralniji Konjevićev tekst koji je ekranizovan. Priča prati penzionisanog američkog policajca, udovca, koji dobija posao da čuva čudnovatu kuću u Sofiji i javlja ako u njoj primeti nešto neobično. Naravno, ispostavlja se da će neobičnog biti koliko hoćeš u kući čiji su vlasnici enigmatični poslodavci, a čiji je savetnik za te neobičnosti Ronert Englund.

Naravno, produkcija je ovde diktirala neke od ključnih paradoksa u pogledu uverljivosti, od postavke glavnog lika pa do dramskog efekta koji donosi sam Englund, ali sama pretnja koja se čuva u kući nije neinventivna i Vallardes se ne može optužiti da ide na cheap thrills, čak naprotiv. Štaviše, Vallaredes izbegava cheap thrills u meri da filmu pomalo i nedostaje strave a naročito njenog fizičkog ispoljavanja.

Ideja sa onim što kuća krije takođe nije nezanimljiva i potencijalno bi se čak mogla i franšizirati što nisam siguran da je film uspeo da osigura svojim plasmanom.

U svakom slučaju, NIGHTWORLD je film koji pokušava da u surovim exploitation uslovima očuva kakvu-takvu “ozbiljnost” i na tom putu je gledljiv. Zato i zaslužuje da fanovi žarna obrate pažnju na njega. 

* * / * * * *