PROKLETI PAS

PROKLETI PAS je scenaristički i rediteljski debi Dragana Pešikana, sportskog novinara koji je imao neprikriveni entuzijazam za film. Pre više od dvadeset godina, njegova emisija KRATKI REZOVI na Trećem kanalu, bila je jedini prozor u svet dešavanja u holivudskom filmu i emitvoala je čuvene top liste i trejlere novih filmova.

PROKLETI PAS je film koji je krojen za top liste ali sudeći po slaboj reklami ali i činjenici da su u Tuckwoodu prve večeri prikazivanja bila samo tri gledaoca u terminu od 22:30, rekao bih da nažalost distributeri ne misle tako. Da li su u pravu? Odgovor na to piranje je kompleksan.

Naime, ako uzmemo u obzir za šta su sve poslednjih godina naplaćivane karte ljudima, recimo VOJNU AKADEMIJU 3, onda PROKLETI PAS definitivno zalsužuje poštovanje. Reč je o krimi komediji na liniji onoga što radi Debeli, s tim što je bolji od svega što je snimio posle MRTAV LADAN, premda nije quirky kao ČITULJA ZA ESKOBARA. Međutim, s druge strane, film ima podelu sačinjenu od nepoznatih glumaca sa samo jednom zvezdom, Žikom Todorovićem, i nažalost, to se oseća. Naprosto, u centralnim rolama nalaze se nepoznate glumice i one nisu uspele da se kroz ovaj film nametnu kao “otkrića” ili zvezde. Ruku na srce, činjenica da nema no brainer solucije i odgovora na pitanje ko bi to odigrao umesto njih takođe pokazuje diversity problem u našem filmu gde nemamo ženske zvezde koje nose komercijalni potencijal, niti seks simbole u klasičnom smislu. PROKLETI PAS je pretendovao na žensku podelu koja bi se dala franšizirati kao CHARLIE’S ANGELS ali nije imao repro-materijal za to.

Praktično bez zvezda u glavnim ulogama, a bez nepoznatih koji su u tim ulogama zablistali, PROKLETI PAS je vrlo lako prešao od komercijalnog filma do filma od koga distributer ništa ne očekuje i to je umnogome obesmislilo ovaj film.

Dragan Pešikan nije filmski reditelj po struci, niti je scenarista, ali normalan je čovek, i to verovali ili ne, rezultira filmom koji ima dosta jasnu ideju kako želi da iskomunicira sa publikom, i u tom smislu nije ni prevara kao VOJNA AKADEMIJA 3 ni pretenciozni pokiušaj nečega što je istovremeno i komedija i politički pamflet kao STADO. Scenario Dragana Pešikana bazira se na dramaturgiji skeča koja je kod nas zavladala posle pozorišnog komada i filma BURE BARUTA, i iako ima relativno jasno izdvojene glavne linije priče koje se protežu kroz ceo film, zapravo se kreće od situacije do situacije, i uvodi veliki broj sporednih likova koji se pojavljuju u kratkim deonicama i uglavnom brlo brzo bivaju ubijeni. Ono po čemu istovremeno želi da se izdvoji od ostatka srpske repertoarske ponude jeste nešto jača količina golotinje koje dugo nije bilo u našem komercijalnom filmu. Sa njom doduše nikuda nije otišao, ali treba je zapaziti kao lucidno primećen nedostatak ponude koju je pokušao da nadoknadi.

Struktura u kojoj se kroz skeč-strukturu i digresije izlaže priča svakako je anahrona post-tarantinovska zaostavština, ali opet vrlo mali deo naše komercijalne ponude i pokušava da nudi neke cutting edge narativne tehnike. U pogledu body counta i lakog prsta junaka na obaraču, PROKLETI PAS doduše deluje kao dosta dosledan post-tarantinovski rad u našem miljeu.

Rade Vladić posle duže vremena potpisuje pristojnu fotografiju, i uz nekoliko solidno odabranih lokacija uspeva da u pojedinim momentma digne film na viši nivo. Nizak bužet ovog filma je evidentan ali ne smeta, i ne remeti Pešikanove namere. U tom pogledu, PROKLETI PAS ne deluje produkciono oskudnije od ostatka naših krimi komedija ovog profila koje potpisuje pomenuti Debeli ili naslova poput BISER BOJANE, recimo. Međutim, za razliku od njih koji imaju poznate glumce, PROKLETI PAS ih nema i zato je hendikepiran.

Uprkos tome što se za PROKLETOG PSA ne može reći da pokušava da podigne nivo naše bioskopske komedije na viši nivo, i uprkos tome što se umnogome nadovezuje na radove sa početka dvehiljaditih, imamo dve zabrinjavajuće tendencije koje mu daju na značaju - prvo u masi filmova izmontiranih od televizijskih serija - ovo jeste film bez ikakve dileme a drugo - standardi sa početka dvehiljaditih deluju dosta ozbiljno u odnosu na stvari koje se danas plasiraju ipravo u tim formama premontiranih serija. Za razliku od njih, na svom debiju Pešikan još zaista deluje kao da je raspoložen da se potrudi, pa i da nešto pokaže, i to su sve dobrodošli kvalitetu u vreme Šotrinih SANTA MARIA i sličnih gluposti.

PROKLETI PAS je stoga paradoksalno, film jednog drugog vremena, koliko god to bizarno nostalgično zvučalo, dakle iz vremena kada su se u bioskopima još uvek puštali filmovi, kakvi-takvi ali filmovi. Otud ne čudi da danas nešto što je film ne dobija adekvatan marketinški push kao dve spojene epizode televizijske serije.  

Ne mislim da srpski repertoarski film danas treba da izgleda ovako, ali u datim okolnostima teško je neprepoznati trud. Ipak, novi procesi degradacije srpskog komercijalnog filma doveli su nas do toga da već činjenicu da je nešto film smatramo velikim komplimentom.

* * / * * * *