BORG McENROE Janusa Metza je priča o rivalitetu Bjorna Borga i Johna McEnroea, data primarno iz švedske vizure jer reč o je švedskom filmu, gde Borg ima nešto veći protagonizam nego McEnroe, ali isto tako i evropski pristup filmskoj naraciji ima dominantniju poziciju od američkog. BORG McENROE je teniski odgovor na RUSH Rona Howarda, i svakako da ga treba posmatrati i u tom ključu. Pa ipak, ako imamo u vidu da je ovo prevashodno švedski film o jednom od najuspešnijih švedskih atleta, te da samim tim ima i funkciju njihovog MONTEVIDEA, hvale je vredna dekonstrukcija Borgove ličnosti koji pribegavaju Metz i scenarista Ronnie Sandahl.
Naime, sasvim je jasno da je Borgovo povlačenje u 26. godini posle rekordnog osvajanja pet vimbldonskih titula bilo uzrokovano ozbiljnim prezupčenjem, i BORG McENROE nas vodi upravo iza scene da bi nam pokazao anksioznost ova dva teniska šampiona. Borg i McEnroe nude dva lica istog problema, obojica su od detinjstva u tom sportu, i u potrazi za receptom kako da budu apsolutno dominantni našli su različite puteve - Borg hladnoću na terenu a McEnroe galamu. U njihovom prvom finalu, film dostiže svoj vrhunac i pokazuje transformaciju koju su prošli.
Metz i Sandahl opred4elili su se za strukturu baziranu na obilju flešbekova u razne životne perode oba tenisera. Nesumnjivi evropski senzibilitet filma ogleda se najpre u tome što su mnoge scene naizgled nevažne u širem dramskom pogledu ali su jako bitne u formativnom. Naročito u Borgovom slučaju, flešbekovi prikazuju psotepenu akumulaciju "lekcija" koje su ga učinili nezaboravnim šampionom ali i mentalnom olupinom koja je morala da se povuče u 26. godini.
Janus Metz je najveći internacionalni uspeh postigao dokumentarcem ARMADILLO ali je potom pekao zanat u Americi, režirajući između ostalog i jednu epizodu TRUE DETECTIVEa. Zato njegov film deluje kao ozbiljan internacionalni projekat koji se može plasirati globalno bez ikakvog kompleksa. Ima sve kapacitete holivudskog biopica sa tom razlikom što Borga igra Šveđanin i Šveđani govore švedski. Sverrir Gudnason je odličan u ulozi Borga, ubedljivo dočarava njegovu ambivalentnu prirodu i prikrivenu agresiju. Shia LaBeouf je studiozan i ubedljiv kao John McEnroe i ovo mu je jedna od uloga koje pokazuju da sazreva kao glumac i da je izmicanje iz mejnstrima ipak imalo svrhe. Njegov McEnroe nije divlja karikatura već naprotiv, vrlo studiozan tip koji je nasamo vrlo miran i sračunat, i kome je stvaranje haosa najbolji vid koncentracije.
Uprkos svojoj poinitilističkoj evropskoj strukturi, slično RUSHu, i ovaj film na kraju mora da poentira i ukuca svoju poruku. Ponajpre u pogledu jedne teme koju iznosi u završnim natpisima a to je tema prijateljstva koje je proisteklo iz best enemy statusa. Borg i McEnroe su inspirisali jedan drugoga na isti način na koji su to radili Lauda i Hunt. S tim što je u ovom slučaju, doprinos Borga i McEnroea sportu podjednak, dočim kod Hunta i Laude ipak nije. Ipak, hemija među njima je vrlo slična, s tim što su njih dvojica isto tako imali jedan skriveni sloj ličnosti za razliku od pomenutih vozača. Mezt uspeva to da pokaže.
Ipak, ono što čini BORG McENROE jednim od suštinski najbitnijih filmova o tenisu jeste zapravo prikaz vrlo dramatičnog psihološkog pritiska sa kojim su suočeni šampioniu. Istovremeno, čini se da je taj pritisak upravo ono što ih čini šampionima za raliku od drugih igrača koje smo u ovom filmu upoznali koji nisu bili ni pod takvim pritiskom, niti su dostigli takve rezultate. Otud, ovaj film nudi jednu vrlo ubedljivu sliku onoga što profesionalni tenis zahteva od takmičara i objašnjava sve one amplitude koje su pratile neke od najvećih šampiona.
U poslednjih nekoliko godina BORG McENROE se izdvaja kao jedan od svakako najozbiljnijih sportskih biopica koji uspeva da pronikne u suštinu sporta koji obrađuje. Danski reditelj Janus Metz je ovim filmom pokazao da se dobro snalazi u celovečernjoj igranoj formi i da zaslužuej pažnju i ubuduće.
* * * / * * * *
Naime, sasvim je jasno da je Borgovo povlačenje u 26. godini posle rekordnog osvajanja pet vimbldonskih titula bilo uzrokovano ozbiljnim prezupčenjem, i BORG McENROE nas vodi upravo iza scene da bi nam pokazao anksioznost ova dva teniska šampiona. Borg i McEnroe nude dva lica istog problema, obojica su od detinjstva u tom sportu, i u potrazi za receptom kako da budu apsolutno dominantni našli su različite puteve - Borg hladnoću na terenu a McEnroe galamu. U njihovom prvom finalu, film dostiže svoj vrhunac i pokazuje transformaciju koju su prošli.
Metz i Sandahl opred4elili su se za strukturu baziranu na obilju flešbekova u razne životne perode oba tenisera. Nesumnjivi evropski senzibilitet filma ogleda se najpre u tome što su mnoge scene naizgled nevažne u širem dramskom pogledu ali su jako bitne u formativnom. Naročito u Borgovom slučaju, flešbekovi prikazuju psotepenu akumulaciju "lekcija" koje su ga učinili nezaboravnim šampionom ali i mentalnom olupinom koja je morala da se povuče u 26. godini.
Janus Metz je najveći internacionalni uspeh postigao dokumentarcem ARMADILLO ali je potom pekao zanat u Americi, režirajući između ostalog i jednu epizodu TRUE DETECTIVEa. Zato njegov film deluje kao ozbiljan internacionalni projekat koji se može plasirati globalno bez ikakvog kompleksa. Ima sve kapacitete holivudskog biopica sa tom razlikom što Borga igra Šveđanin i Šveđani govore švedski. Sverrir Gudnason je odličan u ulozi Borga, ubedljivo dočarava njegovu ambivalentnu prirodu i prikrivenu agresiju. Shia LaBeouf je studiozan i ubedljiv kao John McEnroe i ovo mu je jedna od uloga koje pokazuju da sazreva kao glumac i da je izmicanje iz mejnstrima ipak imalo svrhe. Njegov McEnroe nije divlja karikatura već naprotiv, vrlo studiozan tip koji je nasamo vrlo miran i sračunat, i kome je stvaranje haosa najbolji vid koncentracije.
Uprkos svojoj poinitilističkoj evropskoj strukturi, slično RUSHu, i ovaj film na kraju mora da poentira i ukuca svoju poruku. Ponajpre u pogledu jedne teme koju iznosi u završnim natpisima a to je tema prijateljstva koje je proisteklo iz best enemy statusa. Borg i McEnroe su inspirisali jedan drugoga na isti način na koji su to radili Lauda i Hunt. S tim što je u ovom slučaju, doprinos Borga i McEnroea sportu podjednak, dočim kod Hunta i Laude ipak nije. Ipak, hemija među njima je vrlo slična, s tim što su njih dvojica isto tako imali jedan skriveni sloj ličnosti za razliku od pomenutih vozača. Mezt uspeva to da pokaže.
Ipak, ono što čini BORG McENROE jednim od suštinski najbitnijih filmova o tenisu jeste zapravo prikaz vrlo dramatičnog psihološkog pritiska sa kojim su suočeni šampioniu. Istovremeno, čini se da je taj pritisak upravo ono što ih čini šampionima za raliku od drugih igrača koje smo u ovom filmu upoznali koji nisu bili ni pod takvim pritiskom, niti su dostigli takve rezultate. Otud, ovaj film nudi jednu vrlo ubedljivu sliku onoga što profesionalni tenis zahteva od takmičara i objašnjava sve one amplitude koje su pratile neke od najvećih šampiona.
U poslednjih nekoliko godina BORG McENROE se izdvaja kao jedan od svakako najozbiljnijih sportskih biopica koji uspeva da pronikne u suštinu sporta koji obrađuje. Danski reditelj Janus Metz je ovim filmom pokazao da se dobro snalazi u celovečernjoj igranoj formi i da zaslužuej pažnju i ubuduće.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment