Sunday, March 12, 2017

WOLVES

Pošto sam potpuni sucker i za košarku i za sportske filmove, WOLVESu Barta Freundlicha nije bilo jako teško da me pridobije. WOLVES je dobrano mariniran u raznim klišeima sportskog filma i kada se tome doda da pred kraj počinje da u određenoj meri liči na vlastitu parodiju, nema baš puno akademskih razloga da se hvali. Freundlich uspeva da napravi vibrantnu atmosferu Njujorka, naročito na tvrdim Rucker Park terenima za basket gde glavni junak, mladi belac pronalazi svog Uncle Drewa da ga pouči nekim forama (što je veliki Janitor kliše ali daleko je od glavnog elementa te vrste) kao i u samim košarkaškim scenama koje su dosta energične i dobre pre svgea zato što uspevaju da zarobe i malo tog goofinessa high school košarke koja uvek postoji. Uostalom i na univerzitetskom nivou moguće je videti masu suludih gafova.

Glavni junak je mladi supertalentovani belac koji dolazi iz porodice intelektualaca ali to ne znači da nema probleme. Oca mu igra Michael Shannon što bi samo po sebi bilo dovoljan problem kada ovaj još ne bi bio pijanac i kockar. Majku mu igra Carla Gugino, što samo po sebi ne bi bio problem da film govori o junaku kog majka još uvek doji… :)

Šalu na stranu, Shannon je retko miran u ovoj ulozi a Carla Gugino retko dostojanstveno uplovljava u svoje majčinske godine, iako joj ovo nije prvina ali jeste film u kome je roditeljstvo zaista bitan element. Dvoje teškaša u ulogama roditelja pružaju solidan temelj priči glavnog junaka koji prolazi kroz nekoliko, i verovatno previše procesa sazrevanja u isto vreme.

Freundlich nije štedeo glavnog junaka i ubacio je pred njega sve prepreke koje mogu čekati junaka sportskog filma ali je isto tako sve to dobro realizovao i onda mašinerija dobro podmazanih klišea zapravo kao balvan surovo probija sve greške, rupe u zapletu i usiljena rešenja koja bi inače razrušila bilo koji drugi film.

WOLVES naprosto u jednom trenutku uspeva da se izbori za utisak wish-fulfillment fantazije i kao takav postaje imun na niz zaista ozbiljnih primedaba koje mu se mogu dati.

Pre svega, tu je pitanje uverljivosti. Naime, junak je zaista pod udarom sa svih strana i malo je verovatno da se istom liku dešava sve to u isto vreme. Zatim, junakove reakcije na stvari sa kojima se suočava su naizmenično vrhunski lucidne, sračunate i potpuno srčane, i to baš onako kako odgovara daljem napredovanju priče. Kako se film kreće prema kraju tako mu i opšti tonalitet izraza odlazi za oktavu iznad onoga što smo do sada imali, ali do tada je gledalac već uvučen u film i nema natrag.

Stoga, nekome koga ništa od ovih tema ne zanima, utisak može biti u ravni * * ali zato onima koji vole sportski i košarkaški film slobodno ide 

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment