RESIDENT EVIL: THE FINAL CHAPTER

Ako je THE FINAL CHAPTER zbilja završni film u serijalu ekranizacija igara RESIDENT EVIL onda posle šest igranih filmova možemo reći da je ovo jedna od časnijih franšiza. Nota bene, Paul WS Anderson nije postavio letvicu previsoko sa prvim filmom ali to je bio jedan pošten visokoestetizovan postmatriksovski zombi shoot em up u kome je Milla Jovovich uspela da postane akciona heroina. Zatim, u sledećih pet filmova od kojih dva nije režirao, Anderson je zadržao ključnu kreativnu poziciju i serijal nikada nije zalutao. Štaviše, pored prvog dela, treći i četvrti su daleko najbolji, što znači da serijal ne samo da nije opadao po kvalitetu već je imao i jedan uspon. Konačno, ovo je jedan od etkih serijala u kome fanovi ne mogu da se slože oko toga ni koji im je najbolji ni koji im je najslabiji film, ali i to govori mnogo.

Šesti i završni film spada među slabija tri u serijalu, s tim što je meni kudikamo bolji od petog. Naime, peti je produžio izuzetno uspelu gejmersku liniji postavljenu u četvrtom, ali nije bio ni približno dobar. Šesti deo se međutim vraća postapokaliptičnoj atmsferi trećeg dela u kome u kome svet RESIDENT EVILa evocira MAD MAX. To se ne odnosi samo na suncem sprženu pustoš već i na lokaciju iz prvog filma - Hive koja dobija prominentnu ulogu u završnici.

Praktično možemo reći da poput samog Hivea i u samom serijalu imamo povaratak na početak, i da sada gledamo njihove ruševine. Milla je dobrih petanest godina starija a lokacija je devastirana tokom apokalipse. Detutna lokacija korespondira i sa istrošenošću samog serijala. Međutim, u susretu dve ruševine dobijamo neke dobe rezultate.

U ovom filmu Anderson se opredeljuje za neprekidnu akciju, i ona je sporadično jako dobro postavljena, recimo kada Alcie na početku biva napadnuta od strane letećeg zombi monstruma. 

Međutim, reći za monažu da je quick cutting predstavlja ublažavanje. Ovaj film nije nasečen, on je narendan i tako intenzivan postupak umnogome umanjuje efektnost i nekih dobro postavljenih akcionih elemenata. Isto važi i za dramske scene. Naime, mnoge od njih su u nekritički visokom tempu uprkos tome što otvaraju prostor za nekakvo odmorište. 

Stoga, THE FINAL CHAPTER donosi dosta radosti za fanove, i nudi zaista dosta razloga da mu se progleda kroz prste, međutim zbog agresivne montaže na kraju znatno slabi efekat onoga što se kod Andersona nikada nije dovodilo u pitanje.

Verujem da mnogi faktori dovode u pitanje dalji opstanak serijala, i da je ovo možda zaista kraj serijala u ovoj formi. I ako je tako, zadovoljan sam. THE FINAL CHAPTER možda nije izvukao maksimum iz svoje zamisli ali pružio je mnogo više zanimljive akcije od mnogih a isto važi i za čitav B-filmski ugođaj.

Konačno, koliko god da je skandalozno visok budžet od 40 miliona dolata za nešto što smatramo B-filmom, to danas jeste B-film, i stoga Anderson je savršeno uskladio sadržaj i formu.

* * 1/2 / * * * *