Pogledao sam Притяжение Fjodora Bondarčuka, verovatno najsuperiorniji ruski copywoodski blokbaster. U ovom filmu istovremeno Bondarčuk pravi i svoj najuspeliji rediteljski projekat, uspešno spajajući tradicije sovjetskog SFa sa onim što u Holivudu a zapravo ostatku sveta radi Neill Blomkamp. U osnovi Притяжение može da se posmatra kao sovjetski DISTRICT 9 i ukoliko ova definicija izaziva da voda pođe na usta, i treba, filme je zaista toliko dobar.
Protivno pravilima Zorana Živkovića, vanzemaljci sleću u opasan moskovski kvart. Uprkos tome što vojne vlasti prepoznaju da vanzemaljce tereba pustiti na miru i nadati se da će otići, oko dve stotine komšija je poginulo i omladina iz kraja se organizuje da im se osveti. Na tom putu međutim devojka koja je kolovođa cele akcije dobija priliku da zaista upozna vanzemaljca koji je pao u komšiluk.
Odnos Zemljanke i vanzemaljca ima u sebi određena transhumanistička svojstva što je Blomkampov specijalitet ali Fjodor ga mnogo šire zahvata i ceo zaplet sa nesnalaženjem benevolentnog predstavnika superiorne vrste zapravo ponajviše asocira na socijalističke vrednosti sovjetskog SFa. Isto važi i za ksenofobiju sa kojom se vanzemaljci suočavaju, odnosno sa tezom da su ljudi sami sebi najveći neprijatelji.
Međutim, nema razloga za strah, Fjodor ne pokušava da snimi STALKER. Sve ovo je ispričano kroz akcioni SF pristup, sa vrhunskim vizuelnim rešenjima koja u pojedinim scenama spektakla nemaju čega da se stide u poređenju sa američkim filmom. Naravno, Fjodor ne gaji isti stil kao Blomkamp, ne koristi realističke postupke u svom heightened realizmu i skloniji je visokoj estetizaciji ali na svu sreću ovo nije film u kome lepota pojedinačnog kadra dovodi do implozije pokreta i svega ostalog što je potrebnog. Film ima neophodnu dozu propulzivnosti i sposobnost da sve snimateljske i efektdžijske bravure stavi u službu priče.
U pojedinim deonicama naravno, ali na vrlo kratko, Biondarčuk pokazuje da ruska kinematografija nije tako razgažena u pogledu tretmana invazije vanzemaljaca, ali u principzu toga je bitno manje nego što bi se očekivalo. U osnovi, možda će se to najviše primetiti na nivou celine gde je DISTRICT 9 jasan blueprint ali svakako je da Bondarčuk pokušava da nadoknadi i neke druge propuštene etape koje ruski film nije prošao.
Притяжение stoji kao dobar primer lekcije naučene do kraja. Ne znam koliko će ga Sony gurati van Amerike, ali ovo je film koji može bez ikakvog problema da se nađe na repertoaru svakog bioskopa bilo gde u svetu, uz rame sa holivudskim projektima i da za većinom njih nimalo ne zaostaje. Što se mene tiče, ovo je zapravo film sa kojim ej Bondarčuk diplomirao kao ozbiljan reditelj blokbastera.
* * * 1/2 / * * * *
Protivno pravilima Zorana Živkovića, vanzemaljci sleću u opasan moskovski kvart. Uprkos tome što vojne vlasti prepoznaju da vanzemaljce tereba pustiti na miru i nadati se da će otići, oko dve stotine komšija je poginulo i omladina iz kraja se organizuje da im se osveti. Na tom putu međutim devojka koja je kolovođa cele akcije dobija priliku da zaista upozna vanzemaljca koji je pao u komšiluk.
Odnos Zemljanke i vanzemaljca ima u sebi određena transhumanistička svojstva što je Blomkampov specijalitet ali Fjodor ga mnogo šire zahvata i ceo zaplet sa nesnalaženjem benevolentnog predstavnika superiorne vrste zapravo ponajviše asocira na socijalističke vrednosti sovjetskog SFa. Isto važi i za ksenofobiju sa kojom se vanzemaljci suočavaju, odnosno sa tezom da su ljudi sami sebi najveći neprijatelji.
Međutim, nema razloga za strah, Fjodor ne pokušava da snimi STALKER. Sve ovo je ispričano kroz akcioni SF pristup, sa vrhunskim vizuelnim rešenjima koja u pojedinim scenama spektakla nemaju čega da se stide u poređenju sa američkim filmom. Naravno, Fjodor ne gaji isti stil kao Blomkamp, ne koristi realističke postupke u svom heightened realizmu i skloniji je visokoj estetizaciji ali na svu sreću ovo nije film u kome lepota pojedinačnog kadra dovodi do implozije pokreta i svega ostalog što je potrebnog. Film ima neophodnu dozu propulzivnosti i sposobnost da sve snimateljske i efektdžijske bravure stavi u službu priče.
U pojedinim deonicama naravno, ali na vrlo kratko, Biondarčuk pokazuje da ruska kinematografija nije tako razgažena u pogledu tretmana invazije vanzemaljaca, ali u principzu toga je bitno manje nego što bi se očekivalo. U osnovi, možda će se to najviše primetiti na nivou celine gde je DISTRICT 9 jasan blueprint ali svakako je da Bondarčuk pokušava da nadoknadi i neke druge propuštene etape koje ruski film nije prošao.
Притяжение stoji kao dobar primer lekcije naučene do kraja. Ne znam koliko će ga Sony gurati van Amerike, ali ovo je film koji može bez ikakvog problema da se nađe na repertoaru svakog bioskopa bilo gde u svetu, uz rame sa holivudskim projektima i da za većinom njih nimalo ne zaostaje. Što se mene tiče, ovo je zapravo film sa kojim ej Bondarčuk diplomirao kao ozbiljan reditelj blokbastera.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment