TIRANT LO BLANCH Vicentea Arande je ekranizacija čuvenog romana valensijskog viteza i književnika Joanota Martorella. Martorell je napisao ovaj roman u 15. veku i izdat je posthumno 1490. a smatra se bitnim uticajem na Cervantesa i na formu modernog romana.
Martorellov viteški roman se razlikovao od viteških romana svoga vremena prvo jer nije govorio o velikoj pobedi pa čak ni o jednoj izdvojenoj bici, kao i po tome što je imao satirične elemente, i ljubav punu strasti i telesnosti bez kontemplativnosti koja je bila svojstvena ovom žanru.
Arandin film ekranizuje drugu polovinu romana, kada junaka pustolovine dovode u Konstantinopolj gde ga Car zadužuje da brani Vizantiju ali se on pored tog zadatka bavi vrlo ozbiljno i razdevičenjem njegove naslednice.
Na vizantijskom dvoru tog vremena vlada doza dekadencija, verovatno proistekla iz svesti od nadiranju Turaka pod vođstvom Mehmeda II.
Iako se smatra da je roman delom autobiografski a da delom aludira i na čuvenog vođu krstaša, ipak je reč o delu kome istorija nije ni na prvom ni na bilo kom zaista bitnom mestu. Pre svega reč je o jednoj romantičnoj priči sa malo humora i erotike koja se iscrpljuje u žestokom melodramskom ekscesu.
U tom smislu, Vizantija Srednjeg veka tretirana je i fetišizirana kao bilo koji srednjevekovni dvor ikada prikazan na filmu, sa određenim strpljenjem kad je reč o pokušaju da se rekonstruišu ambijenti i odeća.
Ono na šta je Aranda trebalo da obrati pažnju jeste koherentnost priče. Njegov film ne uspeva da izgradi jasan narativni zamajac već ostaje dosta konfuzan i pomalo odbojan za gledanje. Bez likova sa kojima publika može da se identifikuje i odnosa čije je uspostavljanje nekakav cilj priče, TIRANTE LO BLANCO ne uspeva da komunicira.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment