Recepcija filma CHILD 44 kod angloameričke kritike pravi je zločin.
Espinosa je snimio moćan film inspirisan imaginarijumom Staljinovog
SSSRa i umnogome unapredio Smithov roman time što je zadržao vizuru
ljudi opečenih suncem revolucije ali nije svakodnevicu prikazao u skladu
sa standardima zapadnih liberala. Ono što je zadržao iz romana je
zapravo jedino što ruski reditelji ne umeju da naprave - priča o sukobu
nekorumpiranog pojedinca sa trulim sistemom koji ne može da spozna
zločin, a to je suština američkog policijskog filma.
Bila bi prava šteta ako Tom Rob Smith ne shvati da je Espinosa uzeo njegov solidan i vrlo vešt roman za koji je bilo jasno da mu je ishodište u ekranizaciji i napravio od njega ambiciozan film vrlo specifičnog, gotovo evropskog senzibiliteta, omekšavši književnikove pulp momente i gradeći svet Staljinovog SSSRa kao gotovo opipljiv pokušaj nasilne modernizacije koji truli pred svojim učesnicima.
Oliver Wood je snimao i prethodni Espinosin film, SAFE HOUSE u kome je Šveđanin pokazao da nije došao u Holivud kako bi učio Amerikance pameti u pogledu filma. Specijalista za snimanje akcijaša se međutim odlično pokazao i u filmu, praveći moćnu atmosferu i nudeći jedan od najsnažnijih holivudskih prikaza ove epohe, dakle i mesta i vremena na filmu.
Tom Hardy je sasvim sigurnop pretvorio ovaj film u svoju krčmu i on glumi a ostali prate, i uprkos tome što mislim da on sasvim sigurno nema onu pitkost glumačkog izraza koja je potrebna za status superstara za koji su ga pripremali, u ovom filmu donosi silovitost Marlona Branda iz vremena kada je njegova gluma još uvek imala smisla. U odnosu na Hardyja, svi ostali su svedeniji, ali on i jeste lik kroz koji se prelama najviše trauma. Espinosa nema slabo mesto u podeli. Noomi Rapace nikada nije bila bolja. Joel Kinnaman je izuzetan kao vrlo tihi, podmukli negativac iz službe, Gary Oldman kao lokalni policajac koji se lomi, Jason Clarke kao disident u bekstvu a Nikolaj Lie Kaas je napravio minjon kao nastavnik-disident. U podeli nema nijednog Rusa što je vrlo zanimljivo a Espinosa stavlja akcenat na svoje Švede i na Danca kod kog je studirao. Meni taj tvrdi ruski akcenat nije bio problem, mada vidim da je značajan deo engleske kritike imao teškoće sa tim.
Pored atmosfere, glumačkih sučeljavanja i ekskluzivne fizičke rekonstrukcije epohe, Espinosa je ponovo vrlo visceralan i vrlo retko CHILD 44 povuče na "film iz epohe". U odnosu na roman, rekao bih da je čak Espinosa smanjio akcionu dimenziju, tamo je bilo više dužih set-pieceova, ali kada kod Espinose krene ripper sekvenca ili borba to je u bukvalnom smislu na krv i nož.
Ono što na početku krene kao skoro pa hladnoratovska propaganda, sa sve naglašavanjem državne gladi izazvane u Ukrajini, koja dolazi baš u trenutku kada treba pravdati kijevske fašiste, na kraju se pretvara u američki policijski film u domenu značenja. Naime, sunce revolucije jeste pržilo ali je bilo zraka u njemu koji su grejali. I na kraju krajeva, Hardy igra heroja koji zapravo vraća veru u sistem kao što je to činio Serpico. Propagandna oštrica Smithove knjige ubola je samog autora kao bodež disidenta u filmu. Kada tome dodamo da Espinosini junaci za razliku od junaka romana imaju mnogo veće razuemvanje za teškoće u periodu Staljinovih devijacija i da ne očekuju EU standarde ljudskih prava, onda je CHILD 44 prilično dostojanstven prikaz svog vremena.
Price i Espinosa su u razrešenju ponešto od nedostataka romana i popravili.
Sudeći po poseti u četvrtak, roman ima dovoljno čitalaca u Srbiji da garantuje barem dobro otvaranje. Greh je što u SAD koja ipak diktira globane distrubuterske trendove ovaj film nije bio ozbiljnije pušten u promet. Ipak, siguran sam da će na kućnim formatima biti adekvatno valorizovan.
* * * 1/2 / * * * *
Bila bi prava šteta ako Tom Rob Smith ne shvati da je Espinosa uzeo njegov solidan i vrlo vešt roman za koji je bilo jasno da mu je ishodište u ekranizaciji i napravio od njega ambiciozan film vrlo specifičnog, gotovo evropskog senzibiliteta, omekšavši književnikove pulp momente i gradeći svet Staljinovog SSSRa kao gotovo opipljiv pokušaj nasilne modernizacije koji truli pred svojim učesnicima.
Oliver Wood je snimao i prethodni Espinosin film, SAFE HOUSE u kome je Šveđanin pokazao da nije došao u Holivud kako bi učio Amerikance pameti u pogledu filma. Specijalista za snimanje akcijaša se međutim odlično pokazao i u filmu, praveći moćnu atmosferu i nudeći jedan od najsnažnijih holivudskih prikaza ove epohe, dakle i mesta i vremena na filmu.
Tom Hardy je sasvim sigurnop pretvorio ovaj film u svoju krčmu i on glumi a ostali prate, i uprkos tome što mislim da on sasvim sigurno nema onu pitkost glumačkog izraza koja je potrebna za status superstara za koji su ga pripremali, u ovom filmu donosi silovitost Marlona Branda iz vremena kada je njegova gluma još uvek imala smisla. U odnosu na Hardyja, svi ostali su svedeniji, ali on i jeste lik kroz koji se prelama najviše trauma. Espinosa nema slabo mesto u podeli. Noomi Rapace nikada nije bila bolja. Joel Kinnaman je izuzetan kao vrlo tihi, podmukli negativac iz službe, Gary Oldman kao lokalni policajac koji se lomi, Jason Clarke kao disident u bekstvu a Nikolaj Lie Kaas je napravio minjon kao nastavnik-disident. U podeli nema nijednog Rusa što je vrlo zanimljivo a Espinosa stavlja akcenat na svoje Švede i na Danca kod kog je studirao. Meni taj tvrdi ruski akcenat nije bio problem, mada vidim da je značajan deo engleske kritike imao teškoće sa tim.
Pored atmosfere, glumačkih sučeljavanja i ekskluzivne fizičke rekonstrukcije epohe, Espinosa je ponovo vrlo visceralan i vrlo retko CHILD 44 povuče na "film iz epohe". U odnosu na roman, rekao bih da je čak Espinosa smanjio akcionu dimenziju, tamo je bilo više dužih set-pieceova, ali kada kod Espinose krene ripper sekvenca ili borba to je u bukvalnom smislu na krv i nož.
Ono što na početku krene kao skoro pa hladnoratovska propaganda, sa sve naglašavanjem državne gladi izazvane u Ukrajini, koja dolazi baš u trenutku kada treba pravdati kijevske fašiste, na kraju se pretvara u američki policijski film u domenu značenja. Naime, sunce revolucije jeste pržilo ali je bilo zraka u njemu koji su grejali. I na kraju krajeva, Hardy igra heroja koji zapravo vraća veru u sistem kao što je to činio Serpico. Propagandna oštrica Smithove knjige ubola je samog autora kao bodež disidenta u filmu. Kada tome dodamo da Espinosini junaci za razliku od junaka romana imaju mnogo veće razuemvanje za teškoće u periodu Staljinovih devijacija i da ne očekuju EU standarde ljudskih prava, onda je CHILD 44 prilično dostojanstven prikaz svog vremena.
Price i Espinosa su u razrešenju ponešto od nedostataka romana i popravili.
Sudeći po poseti u četvrtak, roman ima dovoljno čitalaca u Srbiji da garantuje barem dobro otvaranje. Greh je što u SAD koja ipak diktira globane distrubuterske trendove ovaj film nije bio ozbiljnije pušten u promet. Ipak, siguran sam da će na kućnim formatima biti adekvatno valorizovan.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment