BIG GAME

Pogledao sam BIG GAME Jalmarija Helandera, jedan od najsimpatičnijih naslova u ovom aktuelnom talasu “povratka osamdesetim”. Ovaj film je oslonjen na osamdesete ne samo po tome što je praktično reč o rimejku Carpenterovog ESCAPE FROM NEW YORK u kome ulogu Snake Plisskena preuzima Pinari iz RARE EXPORTSa, doduše ovde nazvan Oskar, ponovo u interpretaciji Onnija Tommile; već i po tome što Helander režira svoju karijeru po uzoru na Rennyja Harlina, kreće sa američkim uplivom u finski film i na bazi toga probija prostor ka američkim angažmanima, sa tom razlikom što Helander ima i priliku da se afirmiše kroz žanrovske festivale.

Helander se u samom filmu dosta oslanja na Harlina, pre svega na DIE HARD 2 i na CLIFFHANGER i u tom pogledu praktično nema sumnje da je ovaj film i svojevrsna posveta starom majstoru koji je omogućio da iz Finske stignu i neki drugi filmski glasovi. Uvodeći Harlina, Helander ne zaboravlja svoju uspešnu posvetu Amblinu koju je napravio u RARE EXPORTSu i uspešna rešenja iz tog filma prenosi i ovde.

U određenom smislu, Helander pravi ukrštanje poetike produkcija Joela Silvera i Stevena Spielberga i to rezultira dinamičnom, pomalo goofy, i vrlo duhovitom akcionom komedijom koja izvlači maksimum iz osam i po miliona dolara budžeta. Stvari koje ne može da uradi na savršen način, Helander fino smešta u off-prostor, ali najvažnije je da se ni najzagriženiji fanovi akcijaša neće osećati uskraćeno u odnosu na ono što je ostavljeno na ekranu.

Film je delom sniman i u berlinskom studiju Babelsberg i deo scenografije vezan za Air Force One je izuzetno efektan i odlično iskorišćen, te parira moćnim prizorima netaknute prirode. 

BIG GAME je jedan od onih retkih slučajeva kada spoj lokalne evropske kinematografije u kreativnom i produkcionom smislu sa holivudskim zvezdama i globalnim ambicijama, zaista uspeva da profunkcioniše. U tom pogledu, ovo je poučan primer i za naše autore koji su često u prošlosti pravili ko-produkcije ovog tipa i promašivali. 

* * * / * * * *