Pogledao sam triler Nikolaja Lebedjeva ФОНОГРАММА СТРАСТИ, zanimljivo koncipiran i sporadično vešto realizovan triler o amalitičarki privatne bezbednosne agencije specijalizovanoj za prisluškivanje. Sticajem dramaturški nevešto koncipiranih okolnosti ona stupa u strasnu vezu sa osobom koju posmatra i da stvari budu još neuverljivije postaje poslednja koja to shvata.
Između ovih neveština postoji nekoliko zanimljivo režiranih scena i ponešto zanimljivo osmišljenih zapleta ali film kao celina ne funkcnioniše. No, ako govorimo o materijalu za rimejk onda je baš ovo ona vrsta filma koja bi se znatno mogla unaprediti kroz preradu.
Lebedjev jasno referiše na BLOW OUT i CONVERSATION u manjoj meri, međutim u odnosima među likovima naprosto ne uspeva da konstruiše ono što je potrebno da bi bio na nivou drugog, niti u pogledu sirovog suspensea dobacuje do prvog. To je u određenom smislu neobično jer film ЗВЕЗДА pokazuje da je baš sirovi suspense Lebedjevljeva jača strana.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment