SPY

Pogledao sam SPY Paula Feiga, novu špijunsku komediju koja nažalost ne dobacuje do hypea koji je oko nje stvorila kritika. Nažalost, čini se da je Feig postao miljenik kritičara do tačke u kojoj ga afirmišu preko granice njegovih dometa. SPY je film koji je sporadično smešan, mnogo manje nego što je autor nameravao, a u pogledu delikatnog žanrovskog balansa između špijunca, akcije i komedije ne pravi apsolutno nikakav pomak i znatno je slabiji od mnogih filmova koji su se igrali tim elementima, a od malo kog je bolji.

SPY nažalost nema problem u kom je akcija bolje režirana nego komedija, kao što je recimo bio slučaj u GET SMARTu, a nema ni onaj nemilosrdan spoj kakav bi donosio KINGSMAN. Rezultat je mediokritetski realizovana akcija u kojoj je jasna aktivnost second unita koji je predvodio JJ Perry, bez pravog humora utkanog u ta dešavanja. S druge strane, ni komedija nešto nije briljantna. Humor je klasičan land grab, nabacuju se gegovi i fizički i verbalni i psovke i čudne fizionomije, pa šta upali. Tu sad ponešto pali, ali nedovoljno da bi ovaj film svojim duhom ili smehom koji izaziva učinio da se ne pomisli na celinu.

A celina je nažalost vrlo tanka. 2015. ima veliki broj parafraza bondovskog špijunca uključujući i SPECTRE Sama Mendesa, ima šanse da SPY bude među komercijalno najuspešnijim ali posle KINGSMANa ovakav žanrovsi derivat nema šta da traži. 

* * / * * * *