Pogledao sam SAN ANDREAS Brada Peytona. Taj film je onoliko glup koliko trejleri sugerišu, ali nažalost mnogo je manje simpatičan od onoga kakav je trebalo da bude. Pretposlednji Emmerichov disaster film DAY AFTER TOMORROW je zapravo bio prilično dobar, ako ikoga zanima, tako da SAN ANDREAS čak ne može da uđe ni u neko poređenje sa njim a prošlogodišnji film o vetorvima još uvek nisam gledao. Kako god bilo, SAN ANDREAS je prilično glup i nedovoljno simpatičan film u kome je dekolte Alexandre Daddario najvredniji prizor, tako da fanovi serije TRUE DETECTIVE mogu očekivati malo suptilnih nadražaja, a u sali je zabavno i kada publika počne da daje opscene sugestije kako bi se njen lik dao oživeti kada se umalo udavi.
Dimenzije razaranja u ovom filmu su toliko velike, da sve to dodatno gnječi ionako užasno naivnu i gotovo negledljivu ljudsku priču, i taj paradoks ide toliko daleko da filmu na neki način nedostaje političke korektnosti. Naime, priča glavnih junaka je toliko besmislena i tanka, da deluje deplsirano u odnosu na opšte razaranje. Prvi sam tu kada treba kritikovati spasavanje civila u superherojskom filmu, ali ovog puta, ispraznost glavnih junaka deluje uvredljivo u odnosu na ono sporedno što se dešava oko njih.
Pritom, ne mislim da je ono što se dešava ostalima u tragovima prikazano kao zanimljivo, ali izuzmemo li junake koji pretenduju da se dokopaju Alexandre Daddario, dakle toliko je nisko postavljena letvica, besmislena egizstencija glavnih junaka je toliko banalna da u gledaocu budi gotovo metafizički otpor prema ovom filmu. Odavno nisam gledao film koji je u tolikoj meri uspeo da me iziritira, a išao sam da vidim nešto glupo ali zabavno.
Razaranje nasuprot ispraznosti glavnih junaka, njihovih odnosa koji su mešavina stripa i parodije melodrame, ponovo prikazuje to razilaženje između A-egzekucije i B-esencije savremenog blokbastera. Kada se setimo disaster klasika Irwina Allena koji su redom bili ismevani, ponekad nezasluženo, iz ove vizure deluju kao klasici iz nekog boljeg vremena.
Kod Allena, struktura odnosa među likovima bila je bazirana na sapunskoj operi, dakle jednoj specifičnoj formi dramskog kiča u kome se bez prave podloge simuliraju dramatični sukobi i situacije. U SAN ANDREASu, odnosi su na nivou sub-B akcijaša, ali akcija nije obračun pozoitivaca i negativaca nego katastrofa biblijskih razmera prema kojoj je nemoguće nemati odnos a to ovi junaci uspevaju.
Scene razaranja su bezlične ali ima par duhovitih set-pieceova, recimo pokušaj bekstva od cunamija malim čamcem. Ima i jedna jako duhovita replika. I to je manje-više to.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment