POLTERGEIST je svakako bio rizičan izbor za povratak Gila Kenana
filmskoj režiji, posle duge i potpuno nezaslužene pauze. Iako ovaj film
nije producirao Spielberg, Gil Kenan dolazi kao njegov potrđeni kadar,
potpisnik animiranog filma MONSTER HOUSE koji je po mnogo čemu čistiji
Amblin od mnogih skorašnjih radova kanonskih autora. Otud, iako ovog
puta Spielberg ne radi POLTERGEIST, Raimi je doveo pravog poverenika.
Kenanov film nije rimejk u pravom smislu te reči, neko bi čak mogao reći da je više nastavak nego rimejk, ali na svojoj strani ima niz aduta. Prvo, Kenan ne vrši nasilnu rekontekstualizaciju originalnog filma. Čak bih rekao da je Kenanov film u određenom smislu svesniji svog pulp elementa od Hooperovog, i u tom smislune suočavamo se sa izopačenjima kakvih ima u FURY ROADu.
To što je Kenan svestan šta snima, ne znači da u mnogim aspektima ne rekonstruiše kvalitetne tekovine Spielbergove poetike, pre svega kroz prikaz porodice koju muče nevolje i čiji se konflikt eksternalizuje kroz paranornmalna dešavanja. Sam Rockwell i Rosemarie DeWitt donose izuzetan kvalitet prekaljenih indie glumaca u uloge roditelja, a Kenan već ima jako dobro iskustvo u regrutovanju dece glumaca. Rockwell i DeWitt nude ne samo kvalitetnu glumačku igru već i malo onog reliefa za odrasle u nekim zanimljivo razuzdanim intimnim scenama. Kenan spaja karkaternu Rosemarie DeWitt i Sama Rockwella dosta uspešno i sa igrom dece-naturščika i sa igrom personality glumaca Jane Adams i Jareda Harrisa.
Polazeći od pretpostavke da publika zna zašto je došla, Kenanov POLTERGEIST se dosta brzo kreće u pravcu akcije, a Kenan tretira natprirodna dešavanja u ključu vrlo maštovitog, napetog i intenzivnog horora namenjenog deci. Dakle, nema krvoprolića ali ima dosta napetosti i dosta odlazaka u zastrašujuću iracionalnost. Kenan u pogledu kadriranja mnogo više koristi pokrete kamere nego Hooper, i pravi set-pieceove koji su više oslonjeno na ekspresiju akcije nego na atmosferu. I to sve radi na jako vešt i sugestivan način, ne gubeći likove iz vida.
POLTERGEIST nosi u sebi jednostavnost i nepretencioznost filmova osamdesetih, koju je Kenan usavšrio u MONSTER HOUSEu, i nešto od toga je preneo i u ovaj film. Jedan od značajnih aduta u vođenju ove priče je efikasnost i odlično odvajanje važnog od nevažnog, POLTERGEIST je montažno utegnut, bez praznog hoda, sa vrlo ekonomičnim odmorištima.
U određenom pogledu, Kenanov POLTERGEIST ima više atributa B-filma nego Hooperov, ali je njegova poruka danas možda još i relevantnija nego pre trideset godina jer sa pojavom socijalnih mreža, pitanje dece koje usisavaju telekomunikacioni talasi postaje još jača pretnja nego u vreme televizije.
Kenan je ponovo pokazao veštinu i kreativnost, od stvaranja hemije među junacima u porodici do raskošnih sekvenci napetosti i paranormalnih pojava. POLTEGEIST nije rimejkovao ni na nivou priče, niti na nivou rediteljskog postupka. U pogledu p9stupka osnovna razlikaje to što je ovo film reditelja kome je Amblin bio deo filmskog školovanja.
* * * 1/2 / * * * *
Kenanov film nije rimejk u pravom smislu te reči, neko bi čak mogao reći da je više nastavak nego rimejk, ali na svojoj strani ima niz aduta. Prvo, Kenan ne vrši nasilnu rekontekstualizaciju originalnog filma. Čak bih rekao da je Kenanov film u određenom smislu svesniji svog pulp elementa od Hooperovog, i u tom smislune suočavamo se sa izopačenjima kakvih ima u FURY ROADu.
To što je Kenan svestan šta snima, ne znači da u mnogim aspektima ne rekonstruiše kvalitetne tekovine Spielbergove poetike, pre svega kroz prikaz porodice koju muče nevolje i čiji se konflikt eksternalizuje kroz paranornmalna dešavanja. Sam Rockwell i Rosemarie DeWitt donose izuzetan kvalitet prekaljenih indie glumaca u uloge roditelja, a Kenan već ima jako dobro iskustvo u regrutovanju dece glumaca. Rockwell i DeWitt nude ne samo kvalitetnu glumačku igru već i malo onog reliefa za odrasle u nekim zanimljivo razuzdanim intimnim scenama. Kenan spaja karkaternu Rosemarie DeWitt i Sama Rockwella dosta uspešno i sa igrom dece-naturščika i sa igrom personality glumaca Jane Adams i Jareda Harrisa.
Polazeći od pretpostavke da publika zna zašto je došla, Kenanov POLTERGEIST se dosta brzo kreće u pravcu akcije, a Kenan tretira natprirodna dešavanja u ključu vrlo maštovitog, napetog i intenzivnog horora namenjenog deci. Dakle, nema krvoprolića ali ima dosta napetosti i dosta odlazaka u zastrašujuću iracionalnost. Kenan u pogledu kadriranja mnogo više koristi pokrete kamere nego Hooper, i pravi set-pieceove koji su više oslonjeno na ekspresiju akcije nego na atmosferu. I to sve radi na jako vešt i sugestivan način, ne gubeći likove iz vida.
POLTERGEIST nosi u sebi jednostavnost i nepretencioznost filmova osamdesetih, koju je Kenan usavšrio u MONSTER HOUSEu, i nešto od toga je preneo i u ovaj film. Jedan od značajnih aduta u vođenju ove priče je efikasnost i odlično odvajanje važnog od nevažnog, POLTERGEIST je montažno utegnut, bez praznog hoda, sa vrlo ekonomičnim odmorištima.
U određenom pogledu, Kenanov POLTERGEIST ima više atributa B-filma nego Hooperov, ali je njegova poruka danas možda još i relevantnija nego pre trideset godina jer sa pojavom socijalnih mreža, pitanje dece koje usisavaju telekomunikacioni talasi postaje još jača pretnja nego u vreme televizije.
Kenan je ponovo pokazao veštinu i kreativnost, od stvaranja hemije među junacima u porodici do raskošnih sekvenci napetosti i paranormalnih pojava. POLTEGEIST nije rimejkovao ni na nivou priče, niti na nivou rediteljskog postupka. U pogledu p9stupka osnovna razlikaje to što je ovo film reditelja kome je Amblin bio deo filmskog školovanja.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment