WILD CARD

William Goldman je ponovo adaptirao svoj roman HEAT i ovog puta glavnu ulogu dobio je Jason Statham. Za razliku od prve inkarnacije sa Burtom Reynoldsom, nova ekranizacija pod nazivom WILD CARD ima razrešena neka osnovna motivacijska pitanja. Dok u prvobitnoj ekranizaciji nije bio do kraja razjašnjen odnos mentora i učenika između Reynoldsa i Petera MacNichola, u WILD CARDu je to jasno iako nije naročito ubedljivo. Međutim, ovog puta taj sporedni lik kog igra Michael Angarano zapravo nije previše bitan, i daleko je od okosnice filma. Ni druga linija sukoba gde pak imamo jači spor ali nemamo tenziju među likovima između Stathama i mladog mafijaša kog igra Milo Ventimiglia, takođe nema dovoljno veliku snagy da bi bio okosnica filma i na kraju možemo zaključiti samo jedno - ovo nije film o priči već o centralnom liku Nicku Wildu kog igra Jason Statham.

Mislim da je Stathamova orijentacija da pored “čiste akcije” radi i hardboiled neo noir i osvetničke filmove vrlo dobra i on zbilja ima smisla za to. PARKER Taylora Hackforda i po romanu Donalda Westlakea je bio odličan. Mislim da je ključ ipak bio u Hackfordu koji je uspeo da žanrovski izmesti Stathama tako što je ostavio žanr po strani i režirao sve kao priču ispričanu na najbolji mogući način a onda su događaji malo po malo formulisali šta je žanr. Simon West koji je radio WILD CARD je meni drag reditelj i odličan profesionalac, međutim on nije dovoljan autoritet da uzme Stathama i tako ga tretira. On je uostalom Stathama već proveo kroz vrlo solidan rimejk Winnerovog MECHANICa ali tamo je žanr bio jasan, imali smo mladog i starog plaćenog ubicu, imali smo poslove, zadatke koje obavljaju. Ovako kako je William Goldman napisao, naprosto u centru svega je lik, i to ne uzimam kao neki apriorni kvalitet, ali naprosto tako je, a Simon West jedino što uspeva je da vodi priču, dočim likovi ostaju prepušteni glumcima. Statham je filmičan glumac i uspeva da podvali prazninu za underplay ali Westov reditejski postupak je suviše baziran na radnjama kojih naprosto nema. Iako efektivno traje 85 minuta, WILD CARD je još mogao da bude skraćen, i još se moglo raditi na planu ritma. Daleko od toga da je dosadan, WILD CARD ima ritmički problem na nivou izraza ne strpljenja gledalaca.

Odluka da se Stathamove šibadžijske sposobnosti ovaplote tako što će borilačke scene raditi Cory Yuen, vraća nas na njegove početke u serijalu TRANSPORTER i same tuče nisu loše, međutim toliko su estetizovane da odvlače pažnju gledalaca i deluju kao money shot filma iako to u ovoj priči nisu, premda Wesotvi producenti imaju legitimno pravo da prodaju film baš na osnovu tih tuča. Ipak, na nivou celine te tuče sasvim sigurno remete sklad filma, iako im se tehnički nema šta zameriti.

Konačno, celokupan retro šmek u kome Stathamov lik throwbackuje sedamdesete deluje pomalo smešno kada je u glavnoj ulozi junak koji je u toj dekadi eventualno mogao biti beba. Da, znamo da se sedamdesete moćna decenija zbog svoje ikonografije i filmova koji su ih formulisali, ali danas je dosta teško verovati junaku koji za svakodnevne potrebe vozi automobil star pedeset godina, u koji se mogao zaljubiti samo ako je bio od malih nogu ljubitelj old timera. Ne mogu da kažem da je u tom pogledu WILD CARD nosilac nekog lošeg trenda, sedamdesete su postale standard tog cool izraza, ali suviše je vremena prošlo da bi se to moglo smatrati uverljivim u priči sa glumcem Stathamovih godina i fizičkog stanja.

Da je Willis u glavnoj ulozi, ili Gibson, to je još i moglo imati relativnog smisla. Recimo, Hackford je upravo u PARKERu i to sa Stathamom bolje rešio taj stilski gambit, sličnim sredstvima.

West dakle nije bio idealan izbor za ovaj projekat jer pored nesporne tehničke kompetencije on nije reditelj koji može da u potpunosti zabeleži atmosferu oko takvog svedenog, mitskog junaka. Goldman je pritom veteran tog razdraganog lucidnog noira, šarmantnih prevaranata i luzera i on daje dosta nagoveptaja radnje tamo i gde je nema.

U principu, ova Goldmanova adaptacija nije ništa posebno, ali ima barem jednu majstoski postavljenu scenu a to je ispitivanje Stathama. Scenaristička veština u toj sceni jeste način na koji je izbegao da upadne u klopku da tokom ispitivanja junak ponovo ispriča ono što smo videli a da pri tom uspe da otvori jednu potpuno novu liniju drame.

Michael Angarano je mio ali ne uspeva da razvija hemiju sa Stathamom i da napravi odnos učitelja i učenika odnosno da prikaže istinsku fascinaciju izvan čitljivih odnosa na osnovu spoljašnjosti.

PARKER nije bio komercijalni uspeh a bio je odličan film, WILD CARD neće ni pretendovati na to zbog marginalne bioskopske eksploatacije. Ukoliko želi da se održi u svetu tvrđeg neo noir krimića, Statham će za početak morati da ih radi sa boljim rediteljima. To ne znači da Simon West nije dobar reditelj, samo nije za obaj materijal. Iako ne mislim ni da je De Palma koji je prvobitno trebalo da snima ovaj film bio idealan, svakako da bi rezultat bio kudikamo zanimljviji, ako ne i uspešniji. 

* * / * * * *