IT'S A GREAT FEELING

I.A.L. Diamond potpisuje priču za film IT’S A GREAT FEELING Davida Butlera. Reč je o preteči ENTOURAGEa, jednom od brojnih holivudskih filmova koji preuzimaju temu snimanja filma za okosnicu priče, u podeli okupljaju poznate glumce da igraju sami sebe, ali i jednom od retkih uspešnih dela baziranih na ovom konceptu. Scenario po Diamondovoj priči napisali su Jack Rose i Melville Shavelson koji su kasnije imali solidne karijere ali neuporedivo slabije od Diamonda naravno. U scenariju se i na nivou priče i na nivou dijaloga oseća Diamondov vrhunski smisao za humor, iako pretpostavljam da ni Rose i Shavelson nisu smetali u svemu tome.

David Butler je uz Michaela Curtiza, Kinga Vidora i Raoula Walsha jedan od reditelja koji imao cameo u filmu, kao Warnerov lot director koji odbija da radi novi film sa Jackom Carsonom. Na kraju, Carson dobija posao i da režira vlastiti film ali se suočava sa novim problemom - niko neće da glumi sa njim. Ipak, nekako uspeva da pridobije svog stalnog partnera Dennisa Morgana a za žensku ulogu biraju talentovanu konobaricu iz Warnerove kantine Judy koju igra Doris Day.

Doris Day jedina od tri glavna glumca koja ne igra samu sebe, iako se Carson i Morgan poigravaju svojim filmskim i javnim personama dok je Doris u tom trenutku snimila tek tri filma i ZAPRAVO jeste u vlo sličnoj poziciji kao Judy.

Warner je bio spreman da se našali sa svojim imidžom i sa Holivudom u celini a na tapetu su svi, od iznurenih šefova studija koji se bore sa hirovima zvezda i nemaju sluha za umetnost, zvezde koje su površne i duboko uronjene u klišee svojih junaka, pa sve do konzumerističkih ideala i iluzija koji dovode mlade ljude da budu progutani u Los Anđelesu dok pokušavaju da se dokopaju karijere.

U tom smislu, IT’S A GREAT FEELING ne nudi poruku koja reafirmiše Holivud, izuzev unutar svog filmskog tkiva koje je holivudsko i iluzionističko par excellence. IT’S A GREAT FEELING je pre svega komedija ali u sebi nosi izraćene elemente dijegetičkog mjuzikla, vrlo fino realizovanog sa dobrim pesmama koje su imale život i izvan filma.

U glavnoj trojci glumaca, Doris Day pokazuje svu raskoš svog talenta, od dara za komediju, preko pevanja do pitkih melodramskih karakterizacija. Carson i Morgan su vrlo solidni, ali jasno je zašto su njih dvojica ostali tek značajni glumci svog doba a Doris Day postala zvezda za sva vremena.

David Butler vrlo fino estetizuje kako studio Warner Brosa i prostor iza scene tako i sve ostale ambijente i stuacije, puštajući glumce u prvi plan ali ne izostavljajući i prostor za vizuelnu ekspresiju.

Ova produkcija Alexa Gottlieba nosi njegov karakteristični pečat, sa lucidnim dijalozima, dekonstrukcijom Holivuda i popularne kulture, i šarmantnim likovima koji su topli čak i onda kad su spremni na sve.

Ono što je najbitnije jeste da danas, u periodu kada su probijanja “četvrtog zida” mnogo češća, koketiranje sa filmskim personama ovde deluje fundamentalno drugačije jer ovde je ipak reč o ikonama, dočim je danas popularnost ipak više u detaljima. 

* * * 1/2 / * * * *