Pogledao sam NUIT BLANCHE Frederica Jardina, dinamičan i vrlo intenzivan akcioni triler. Reč je o derivatu DIE HARDa smeštenom u veliki noćni klub, svojevrsni shopping mall noćnog života, u kome korumpirani policajac mora da pronađe tovar ukradene droge i zameni ga za svog otetog sina.
Tomer Sisley, za kog ne mogu reći da mi se nametnuo kao zanimljiv lik u LARGO WINCHu, ovde jako dobro funkcioniše kao dinamčni akcioni heroj sa mučnom tajnom koji mora da se izbori sa nadmoćnim protivnikom i neprijatnim okolnostima. Jedini krupan glumački problem ovog filma je to što negativci nisu toliko zanimljivo postavljeni kao glavni junak, naročito lik glavnog korzikanskog mafijaša koji je prilično retro, iako i u njemu ima par zanimljivih detalja.
Ono što je najzanimljivije jeste činjenica da je jako dinamično slikan, sa dosta pokrete kamere, dosta pozicija kamere, sa puno krupnih planova i generalno krupno slikanom fizičkom radnjom, realizovanoj na prosumer tehnici, a sve to potpisuje Tom Stern, direktor fotografije Clinta Eastwooda. Zaista nisam očekivao da će Stern, snimatelj jednog takvog klasiciste kao što je Clint moći da ponudi ovakvo rešenje. I zblja Sternova fotografija stvarno jeste jako značajan deo ovog filma, i to ne samo u pogledu koncepta kadriranja već i realizacije osvetljenja i digitalnog zapisa. U tom smislu, važno je naglasiti Sternovu fotografiju jer je ona zaista, nezavisno od režije koja ju je indikovala, jedan od ključnih aspekata uspeha ovog filma.
Scenario je duhovit na nivou zapleta, sa dosta preokreta, dobro postavljenih situacija i ne čudi da me su otkupljena prava za američki rimejk. NUIT BLANCHE u principu spada u čitav niz sličnih filmova koji su prodati za rimejk u Americi, tu pre svega mislim na rad Freda Cavayea. Međutim, za razliku od Cavayea, Jardin zaista ume da jako dobro fizički realziuje svoju trilersku zamisao.
Iskreno čudi da me i sam Frederic Jardin do sada nije privukao pažnju Holivuda i dobio neki rediteljski angažman.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment