JUPITER ASCENDING

Pogledao sam JUPITER ASCENDING u režiji Wachowskih. Nažalost, ovaj film je toliko slab da bih rekao kako je američka scena pokazala izuzetnu zrelost i samilost kada je promovisala ovaj pokušaj razbijanja hegemonije franšiza i stripova. Zbilja, u teoriji bi bilo dobro da je JUPITER ASCENDING uspeo jer bi to sigurno otvorilo vrata SF projektima baziranim na originalnim idejama. Nažalost, ovaj film naprosto nije zaslužio da uspe a išao bih toliko daleko da kažem da su Wachowski u ovom slučaju pokazali minimum angažmanu i da su izigrali veliko poverenje koje im je ponudio studio Warner.

CLOUD ATLAS je pokazao da Wachowski itekako još uvek mogu da naprave vizuelno, i na svaki drugi način impresivnu scenu ili priču kada su zainteresovani, stoga bi se za JUPITER ASCENDING pre svega moglo reći da pokazuje ogromnu nezainteresovanost. Ovo je film od dva sata koji ne samo da je mogao biti kraći već je baziran na jednom vrlo malom broju dramskih situacija, a rekao bih i na vrlo malom broju glumačkih scena. Film je znatno dopunjen crtežima, efektima, animacijama, ali ne čudi onaj prošlogodišnji datum izlaska i kratka realizacija koja ga je morala ispratiti. Ovaj film deluje jako zbrzano u pogledu live action scena, iako ovi specijalni efekti sugerišu dug i brižljiv rad.

Neko će verovatno u seriji groteksnih i izrazito antipatičnih stvorenja koja donosi ovaj film, a lišenih uznemirujuće anatomske strave, prepoznati možda neke dileme Lane Wachowski u pogledu identiteta, tela, mutacija, ali nažalost pre bih rekao da je reč o bahato neuspelom dizajnu koji ne funkcioniše.

JUPITER ASCENDING nije veliki praznik SF mašte, on je samo hrpa nerazrađenih i ne preterano dobrih pripovedačkih i dizajnerskih ideja, sakupljena u svojevrsnom grču i oćaju koji nije svojstven ovim autorima.

Ukoliko postoji još neko ko misli da je snimanje SF spektakla samo stvar tehnike i da tu nikakve režije nema, onda treba da uporedi JUPITER ASCENDING i JOHN CARTER ili GUARDIANS OF THE GALAXY, filmove koji su bazirani na sličnim pulp premisama ali realizovani ne samo sa različitim žarom već i sa bitno različitim efektom.

Channing Tatum je sa puno entuzijazma prišao ovom projektu koji mu verovatno neće mnogo okrnjiti status leading mana ali mu neće mnogo ni pomoći, dočim će Mila Kunis i dalje ostati glumica čije je angažovanje više pitanje rediteljske odluke.

Wachowski nisu uništili mogućnost da se u budućnosti sa visokim bužetima snimaju filmovi po originalinim idejama ali su ih definitivno znatno otežali, pokazavši da studiji ne mogu dati apsolutno poverenje “autorima”. Ovo podseća na srpsku izreku o čoveku koji se naljti na celo selo pa odseče onu stvar, a u sluaju Wachowskih se to praktično i desilo i u bukvalnom smislu.

Ipak, slutim da su sa mnogo više pažnje prišli svojoj seriji SENSE8 koju su radili uporedo sa JUPITERom.

Vrlo hladno i trezveno prihvatanje toga da su ovim filmom zatvorili vrata velikih budžeta moram priznati da me zbunjuje i samim tim pokazuje da su Wachowski ne samo svesni svog promašaja već i da pokazuju nezainteresovanost za scenu na kojoj su se borili petnaest godina. Vrlo sam radoznao da saznam da li su Netflix i serije njihovo trajno opredeljenje i da li će ih neka ponuda vratiti u igru, naročito ako imamo u vidu da su oni pomogli ulasku strip-estetike u bioskope i da u tom svetu još uvek imaju veliki ugled. Uprkos komercijalnom promašaju, kulturni kapital braće Wachowski ostao je veliki i studiji bi sasvim sigurno bili spremni da im pruže novu priliku ako se izgovore sve “Mea culpe”...