WYRMWOOD

Pogledao sam novi australijski zobi akcijaš WYRMWOOD. Autorski tandem, Braća Roach-Turner, gde Kiah režira, pišu zajedno a Tristan producira, napravio je vrlo solidan niskobudžetni showcase i u već iznurujućoj ponudi zombi sadržaja ponudio nešto koliko-toliko sveže. Nema u WYRMWOODu puno toga svežeg, sve je to negde već viđeno, i sve se da prepoznati, ali spoj je nov, i šavovi su na mestima gde ranije nisu bili.

Naime, WYRMWOOD je zombi akcijaš sa smislom za humor gde humor mahom prizilazi iz situacija a ne iz gegova, a akcija je koncipirana kao produžetak onoga što su Australijanci već formulisali u MAD MAXu. Apokaliptični milje u spoju sa telima koja se ojačavaju metalom, oklopima, a protivnici su kako zombiji tako i ljudi koji su usled apokalipse ali i opšteg civilizacijskog sunovrata i neograničene moći počeli da gube razum, umnogome preuzima tekovine Millerovog filma.

Iako je WYRMWOOD iz opravdanih razloga fokusiran na vrlo malu priču korz koju se priča “velika priča” i ne može da zahvati društvenu kritiku u onom obimu kao Miller, nema sumnje da Roach-Turneri nose taj Millerov DNK.

U pogledu inscenacije, takođe ima dosta Millerovog duha, sa puno pokreta kamere, odnosima koji se više razvijaju kroz intenzivne fizičke radnje i vizuelne detalje nego kroz dijaloge (iako u filmu ima i dijaloga) i uz obilje crnog humora.

U pogledu intenziteta WYRMWOOD je blizak prvom MAXu ali u pogledu nekih detalja, evocira i treći deo.

Zombiji su osveženi u nekoliko detalja, mada ne mislim da je na bilo kom nivou ovaj film dovoljno jak i maštovit u tom domenu da “izmeni pravila” prikaza zombija na filmu.

WYRMWOOD je film čiji se određeni nedostaci, i tonalna iskakanja svakako mogu oprostiti ako imamo u vidu nizak budžet na kome je snimljen. Iznenadio bih se ako WYRMWOOD ne donese Roache-Turnerovima neke još bolje prilike. 

* * * / * * * *